Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se širom sveta 17. maja još od 2004. godine kako bi se skrenula pažnja donosiocima odluka, medijima i široj javnosti na nasilje i diskriminaciju kojima je izložena LGBTI zajednica (engleski skraćeno od lesbian, gay, bisexual, transgender i intersex). Ovaj datum je odabran jer je to dan kada je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine zvanično uklonila homoseksualnost iz Međunarodne klasifikacije bolesti.

LGBTI zajednica je i dalje jedna od najmarginalizovanijih zajednica. U 72 zemlje i dalje se kriminalizuje seksualni odnos između istih polova, dok u drugim zemljama zakoni ne nude dovoljan nivo zaštite od diskriminacije u svim sferama života. Samo 63 zemlje pružaju neki oblik antidiskriminacijske zaštite za LGBTI ljude, a samo dve zemlje zabranjuju nepotrebne medicinske intervencije interseksualnoj deci.

„Tokom aktuelne pandemije u socijalnoj atmosferi stigmatizacije i okrivljavanja ove zajednice za širenje bolesti, došlo je do pogoršanja postojeće nejednakosti“, navodi UN Women. Zato je odabrana tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije „Prekini tišinu” (eng. Break the silence). Odabir ove teme sugeriše da je pravi trenutak za osvetljavanje ukinutih ključnih ljudskih prava LGBTI zajednici.

Nekoliko evropskih zemalja je od početka pandemije reagovalo u pogledu prava i položaja u kojem su se našle LGBTI osobe, pa je tako Nemačka zabranila konverzivnu terapiju^[1] za maloletnike i uvela kazne za primenu iste kod odraslih. Papa Franja je donirao potrebna novčana sredstva transseks radnicama u Italiji zbog teške situacije u kojoj su se našle. Tokom pandemije transrodne osobe u Srbiji našle su se pred izazovom koji se odnosio na obavljanje prethodno zakazanih pregleda kod psihijatra i endokrinologa.

U toku pandemije obeležen je 31. mart i Međunarodni dan vidljivosti trans osoba kao odgovor na jedini poznat dan koji se odnosi na trans osobe, a kojim se obeležava dan sećanja na žrtve transfobije.

U Srbiji situacija nije značajno promenjena u pogledu prava i položaja LGBTI osoba u odnosu na prošlu godinu. Postoje izvesni pozitivni pomaci, ali i dalje nisu u potpunosti suzbijeni akti širenja, promovisanja i podsticanja mržnje i netrpeljivosti prema LGBTI zajednici na javnim skupovima, posredstvom medija i na druge načine.

Time zadatak za naredni period ostaje isti i odnosi se na jačanje kapaciteta državnih službi za rad sa LGBTI zajednicom, dalje unapređenje i razvoj administrativnih procedura i zakonodavstva radi poboljšanja položaja i  uvažavanje posebno prava interseks^[2] i trans^[3] osoba, s  jedne strane, a s druge treba raditi na osnaživanju LGBTI populacije da prijavljuju diskriminaciju na koju nailaze u svakodnevnom životu.

Trans osobe nailaze na nerazumevanje u zajednici i izložene su raznim oblicima neposredne i posredne diskriminacije. Ne postoje adekvatna zakonska rešenja koja bi štitila njihova prava, a glavni problemi trans osoba odnose se na pokušaje promene imena, oznake pola i jedinstvenog matičnog broja građana kako bi bili u skladu s njihovim rodnim identitetom. Tokom prethodnih nekoliko godina značajno je unapređen pravni položaj trans osoba i to usvajanjem izmena i dopuna Zakona o matičnim knjigama i donošenjem Pravilnika o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola, kojim se propisuje da hirurška intervencija prilagođavanja pola rodnom identitetu više nije preduslov za promenu oznake pola u ličnim dokumentima.

U okviru Beogradskog Ignite-a posvećenog socijalnom uključivanju, tokom prethodnih godina imali smo prilike da čujemo lične priče prezentera i prezenterki koji su govorili o iskustvima LGBTI zajednice u Srbiji. Agata Milan Đurić govorila je o tome ko su trans osobe i o životu trans osoba u Srbiji, Aleksandar Marković je podelio iskustva o procesu tzv. promene pola, dok je Helena Vuković u svom izlaganju govorila o izazovima sa kojima se suočavaju trans osobe u Srbiji. Blogerka Anđela Čeh i bloger Marko Lumo su na Blogu o socijalnom uključivanju pisali o različitim temama relevantnim za LGBTI zajednicu u Srbiji.

Korisne publikacije:

• Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014–2017. godine (.pdf)
• Međunarodni standardi u oblasti LGBT prava (.pdf)
• Anti-diskriminacioni normativni okvir u Srbiji u oblasti LGBT prava (.pdf)
• Biti LGBTI u Istočnoj Evropi: Izveštaj za Srbiju (.pdf)
• Interseks – ka stvaranju intersekcionalne platforme (.pdf)
• Deklaracija visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini u ime Evropske unije povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije

—————

[1] Niz raznovrsnih tehnika preobražavanja homoseksualca u heteroseksualca koja uključuje kako fizičke oblike lečenja poput lobotomije, ledenih kupki, hormonske terapije, kastracije i sterilizacije, tako i one „sofisticiranije“ metode kao što su averzivna terapija, elektrokonvulzivna terapija i prikrivena senzitizacija (covert sensitisation).

[2] Pojam „interseks” je krovni pojam koji se koristi za osobe rođene sa fizičkim ili biološkim polnim karakteristikama koje se ne poklapaju sa tipičnim definicijama muškog, odnosno ženskog tela, odnosno, ne moraju odgovarati društvenim i medicinskim očekivanjima muških ili ženskih polnih karakteristika.

[3] Pojam „trans osoba” opisuje osobu čiji se rodni identitet ili rodno izražavanje razlikuju od pola koji im je pripisan po rođenju. Trans* (sa asteriskom) je termin koji obuhvata raznolikost iskustava u okviru trans zajednica i predstavlja krovni termin za različite vrste identiteta.