Vlada Republike Srbije
Piše: dr Ljiljana Milošević (Blog o socijalnom uključivanju)
„Kako to da se jedan mladi lekar prijavio na audiciju i koju biste emisiju radili“, pitali su me na početku razgovora davne 1990. godine, na audiciji za prijem novih lica na popularnom Trećem kanalu Radio-televizije Srbije (3K RTS). A motiv da se kao mladi lekar odlučim na takav korak bila je upravo želja da se o zdravlju više i na odgovarajući način govori u medijima, na način koji ljudi razumeju i o temama koje su im zaista važne. A jedna od tema koja to svakako zaslužuje je mentalno zdravlje.
Mnogo godina kasnije, rezultati mnogih istraživanja i dalje govore u prilog tome da se mentalnom zdravlju u medijima ne pridaje odgovarajuća pažnja, da su mediji dominantno fokusirani na mentalne poremećaje i sa njima povezane negativne događaje, dok se znatno ređe govori o pozitivnim aspektima mentalnog zdravlja i značaja koje ono ima kako za pojedince, tako i za društvo u celini. A zašto je to važno – zato što mediji mogu biti značajni saveznici u iniciranju javne debate, unapređenju nivoa informisanosti i znanja, stvaranju povoljne klime za promenu stavova, prevazilaženju predrasuda, stigmatizacije i diskriminacije, kao i za unapređenje kvaliteta života osoba sa iskustvom mentalnih poremećaja i mogućnosti za njihovu optimalniju socijalnu integraciju.
Informativna i obrazovna funkcija medija
Masovni mediji predstavljaju sastavni deo života savremenog čoveka i značajan činilac savremene kulture i društva. Kao izuzetno moćna društvena institucija, mediji imaju značajnu ulogu u informisanju, neformalnom obrazovanju, kao i u oblikovanju društvenih vrednosti. Zbog svega toga imaju značajno mesto i odgovornost i kada je reč o zaštiti i unapređenju zdravlja ljudi, a posebno kada se ima u vidu da medijsko predstavljanje može uticati na razumevanje, stavove i promenu ponašanja u vezi sa zdravljem. Značaj i ulogu medija, a posebno javnog medijskog servisa, u zdravstvenom informisanju i edukaciji stanovništva potvrdila je svakako i pandemija Kovid-19.
Kada govorimo o mogućem uticaju medija na mentalno zdravlje, uobičajeno se razmatraju dva aspekta, od kojih se jedan generalno odnosi na uticaj samog programskog sadržaja medija, a drugi na sadržaje koji su neposredno u vezi sa mentalnim zdravljem. Uloga televizije se naglašava jer je kao medij vrlo popularna i lako dostupna, a rezultati brojnih istraživanja potvrđuju da je, i pored sve izraženije orijentacije na zabavne sadržaje, značajan izvor informisanja u oblasti mentalnog zdravlja.
Na značaj medija u oblasti prevencije i promocije mentalnog zdravlja ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija, koja je kao deo globalne inicijative za prevenciju samoubistva objavila 2000. godine publikaciju „Prevencija samoubistva: priručnik za stručnjake zaposlene u medijima“. U priručniku se navodi da je samoubistvo ozbiljan zdravstveni i društveni problem, čija prevencija obuhvata niz aktivnosti, uključujući efikasno lečenje mentalnih poremećaja, kontrolu faktora rizika iz okruženja, do informisanja i podizanja svesti javnosti, koji predstavljaju ključne elemente programa za prevenciju samoubistva. Ističe se i da način na koji mediji izveštavaju o slučajevima samoubistva i publicitet koji ih prati mogu uticati podsticajno na ranjive osobe, ali i da mogu imati aktivnu ulogu u prevenciji samoubistva. Slične preporuke važe i kada se radi o nasilju.
Mentalno zdravlje u medijskom ogledalu
Analize pokazuju da su medijski sadržaji najčešće fokusirani na negativne aspekte u vezi sa mentalnim poremećajima, posebno nasilje, što aktivno doprinosi oblikovanju i održavanju predrasuda i stereotipa o osobama sa mentalnim poremećajima kao o opasnim i nepredvidivim, ali i brojnih stereotipa o psihijatriji i zdravstvenim ustanovama za zaštitu mentalnog zdravlja.
Kao jedan od nedostataka sadašnje organizacije zaštite mentalnog zdravlja upravo se navodi rasprostranjena stigma u vezi sa mentalnim poremećajima i ističe da tome u značajnoj meri doprinosi senzacionalistički pristup medija i neadekvatno informisanje javnosti. U strateškom dokumentu „Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine“ ističe se da mentalno zdravlje mora biti unapređivano zajedničkim naporima celokupne zajednice i ukazuje na značaj i potrebu uključivanja medija „zbog procesa destigmatizacije, prevencije mentalnih poremećaja i unapređenja mentalnog zdravlja“, a posebno zbog značajne uloge medija u javnom zastupanju i zagovaranju za unapređenje mentalnog zdravlja, kroz kreiranje pozitivnih društvenih stavova prema ovoj problematici.
Mentalno zdravlje kao vrednost
U Helsinškoj deklaraciji – Deklaraciji o mentalnom zdravlju za Evropu, koja je usvojena 2005. godine, Svetska zdravstvena organizacija kao prvi od prioriteta ističe: „Negovati svest o važnosti mentalnog zdravlja.“ Kako, dakle, mediji mogu da pomognu u tome – planskim i kontinuiranim informisanjem o važnim temama u ovoj oblasti, pružanjem pouzdanih i sveobuhvatnih informacija, izborom relevantnih i kompetentnih sagovornika, informisanjem o tome gde i na koji način se može obratiti za pomoć i drugo. Podjednako je važna i uloga medija u pružanju mogućnosti osobama sa iskustvom mentalnih poremećaja, njihovim udruženjima i članovima njihovih porodica da govore o suočavanju sa ovim zdravstvenim problemima i poteškoćama na koje nailaze. Posebno su značajne životne priče i svedočanstva ljudi koji su se oporavili, zbog toga što mogu doprineti boljem razumevanju mentalnog zdravlja i ohrabriti druge da blagovremeno potraže stručnu pomoć.
Ilustracije radi, „Dobrota/ljubaznost – kao odgovor na pandemiju“ bio je moto televizijske kampanje koju je Britanska nacionalna televizija (BBC) realizovala tokom Nedelje unapređenja svesti o mentalnom zdravlju u Velikoj Britaniji, od 18. do 24. maja 2020. godine. Osim emitovanja spotova sa ovom porukom, BBC je snimio i seriju dokumentarnih emisija u kojima su ljudi govorili o dobrim delima koja su učinili tokom pandemije, a sagovornici su bili i ljudi kojima je pružena neka vrsta pomoći. Istaknuto je da dobrota/ljubaznost jača veze među ljudima i produbljuje solidarnost, da doprinosi individualnom i kolektivnom mentalnom zdravlju, kao i da doprinosi osećanju pripadnosti, pomaže u redukciji stresa, jača osećanje samopouzdanja i optimizma.
Polazeći od toga da mediji ne predstavljaju samo odraz naše stvarnosti, već i da aktivno učestvuju u njenom oblikovanju, kako ističu teoretičari, pomozimo im da je onda oboje sadržajima u kojima će biti više prostora za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja, kao ključne komponente zdravlja i jedne od osnovnih ljudskih vrednosti.
——-
Tekst „Mentalno zdravlje i mediji – od senzacionalizma do dobre medijske prakse” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove dr Ljiljane Milošević možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
pdf [3 MB]
Napiši komentar