Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Žrtve porodičnog i partnerskog nasilja i žrtve trgovine ljudima biće u 2017. godini uključene u sve mere aktivne politike zapošljavanja, a Nacionalna služba za zapošljavanje će sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i centrima za socijalni rad raditi i na obuci i pripremi tih najranjivijih kategorija za uključivanje na tržište rada.

To je predviđeno protokolom o saradnji u aktivnostima vezanim za pomoć i podršku žrtvama porodičnog nasilja koji je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin 5. januara potpisao sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kao i protokolom koji su potpisali Nacionalna služba za zapošljavanje i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Kao jedan od najvažnijih razloga zašto se ćuti o porodičnom nasilju i izbegava prijava, kaže Vulin, jeste strah da će žrtva ostati na ulici i bez smeštaja i hrane.

“Sada postoji nada da se to neće desiti, država je tu da pomogne i ovo je prvi put da smo prepoznali žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima kao posebno ranjivu kategoriju i da smo obezbedili odgovarajuća sredstva”, rekao je ministar nakon potpisivanja protokola.

Kako je naveo, 2015. bilo je 18.475 prijava porodičnog i partnerskog nasilja, od čega se 45 odsto od ovog broja odnosi na odrasle osobe, 12 odsto na mlade i osam odsto na stare.

“Sve su ovo ljudi koji potencijalno mogu da se uključe u tržište rada, a veliki broj njih je nažalost nezaposlen, veliki broj njih dugo trpi porodično nasilje zato što se plaši da napusti nasilnika od koga po pravilu ekonomski zavisi. Ovo je naš način kao države da damo mogućnost ljudima da se ohrabre i osnaže, da preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke”, rekao je Vulin.

Na ovaj način, kaže, daje se prilika žrtvama porodičnog nasilja i žrtvama trgovine ljudima da se zaposle i da zaista mogu da napuste nasilnika.

Prema rečima ministra, poslodavac neće biti upoznat sa prirodom onoga ko se zapošljava jer će se cuvati lični podaci žrtava, odnosno razlog zašto je neko dobio odgovarajuću subvenciju.

Vulin je rekao da će Centar za socijalni rad zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje voditi računa o vremenu i o tome kada je potrebno da žrtva porodičnog nasilja i žrtva trgovine ljudima izađe na tržište rada.

“Ukoliko je potrebna psihološka pomoć, savetovanje, obuka, mi smo tu da sve to obezbedimo. Ukoliko se zrtva porodičnog nasilja prijavi direktno Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ne postoji prijava za porodično nasilje u Centru za socijalni rad, Nacionalna sluzba za zapošljavanje će nas obevestiti i mi ćemo to smatrati kao prijavu porodičnog nasilja i naravno početi da postupamo po njoj”, kaže Vulin.

Navodeći da je Nacionalna služba za zapošljavanje prošle godine ostvarila izuzetno dobre rezultate i po broju ljudi koji su prošli kroz aktivne mere zapošljavanja, ali i po uplati doprinosa, Vulin kaže da prvi put ove godine država više ne dotira Nacionalnu službu za zapošljavanje nego ona iz sopstvenih prihoda finansira aktivne mere zapošljavanja.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže da se očekuje da u 2017. svi programi i mere aktivne politike zapošljavanja obuhvate više od 130.000 osoba, a finansijski podsticaji blizu 25.000 ljudi, uključujući i žrtve potrodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima.

Radi sprečavanja zloupotreba u slučaju prijave žrtva porodičnog nasilja i žrtva trgovine ljudima, Martinović navodi da je pripremljeno uputstvo za identifikaciju žrtva prilikom prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Kako je naveo, za mere aktivne politike zapošljavanja u ovoj godini predviđeno je 2,8 milijardi dinara, od čega je 550.000 dinara namenjeno za osobe sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, u okviru tih sredstava raspoređivaće se sredstva za žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima namenjena za programe obuke, zapošljavanja i stručne prakse.

Sekretar Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Marko Vreća rekao je da će potpisivanje protokola omogućiti sistemski pristup u rešavanju problema zapošljavanja žrtava kao posebno osetljive grupe.

Navodeći da je jedan od najalarmantnijih podataka da više od 90 odsto žrtava trgovine ljudima ima ili nema završenu osnovnu školu, Vreća navodi da je potrebno motivisati ih da traže posao i da se zaposle.

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kaže, pruža podršku i pomoć za 250 žrtava trgovine ljudima, od kojih je između 30 i 40 njih već sada spremno da radi.

Izvor: www.minrzs.gov.rs