Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Mladi u Srbiji nemaju interesovanja i mogućnosti da putuju po zemlji i upoznaju bogatstvo kulture. Učesnici projekta Otpakivanje iz 12 gradova širom Srbije, koji su dobili priliku da se povežu i rade zajedno, smatraju da je to greška. Oni, iako dolaze iz različitih sredina, kako po veličini tako i po etničkom sastavu, ipak smatraju da ih više toga povezuje nego što ih razdvaja. Pomoćnica ministra za omladinu Snežana Klašnja rekla je da je taj projekat čiji je cilj povezivanje mladih i razvijanje tolerancije, dobar primer ostvarivanja Nacionalne strategije za mlade u praksi.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović rekla je na zavrđnom događaju projekta Otpakivanje da su mladi tokom projekta prešli ukupno više od 10.000 kilometara da bi se sretali jedni sa drugima.

Pomoćnica ministra za omladinu Snežana Klašnja rekla je da je Otpakivanje primer ostvarivanja Nacionalne strategije za mlade u praksi. Kako je navela, projekat je posebno vredan jer je omogućio da mladi širom Srbije upoznaju jedni druge, iskažu potencijale, razbiju predrasude i da se gradi kultura mira i tolerancije i stvori mogućnost za pravljenje novih projekata.

Ona je rekla i da je nova Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. usvojena 27. februara u Vladi Srbije.

Zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar rekla je da se često dešava da su mladi netolerantni i da je odgovornost čitavog društva da to ne bude tako. Ona je istakla da tolerantan ne znači biti popustljiv jer tolerantni drže do svog mišljenja, ali poštuju tuđe.

Koordinatorka projekta Nevena Nikolić rekla je da je cilj završnog događaja da mladi predstave kreativne sadržaje koje su stvorili kroz angažovanje dugo godinu dana, što je nazvano završno Otpakivanje.

Na završnom događaju u Domu omladine u Beogradu dodeljena je i nagrada Kancelariji za mlade u Priboju, koja je po izboru stručnog žirija i glasača na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) napravila najbolji kulturni paket, odnosno kreativan izraz odlika svoje lokalne zajednice. Nagrađena je i Jovana Ostojić za priču “Kad se mladi igraju rata” koju je napisala u okviru projekta.

Nevena Nikolić je kao najzanimljiviji rezultat projekta izdvojila predstavu “Kuća velikog rata” koja je izvedena u Beogradu u okviru završnog događaja, pošto je prethodno igrana u još 5 gradova u Srbiji. Nikolićeva je ukazala, međutim, i na specifičnost rada sa mladima, jer je reč o otvorenom procesu u kojima mladi dobijaju priliku da se izraze kako žele.

Prevazilaženje razlika

Fokus projekta je prevazilaženje razlika, a taj cilj je, prema rečima koordinatorke projekta, ostvaren kroz dvostruki pristup – preventivni, kroz povezivanje mladih koji su se međusobno posećivali i zajedno radili, ali i problematizovanjem kroz predstavu koja je nastala na osnovu njihovog kreativnog izražavanja.

Razmena mladih sa Savskog venca i Bosilegrada izdvojena je kao primer praktičnog značaja projekta na podsticanju otvorenosti i prema drugima i upoznavanju bogatstva koje predstavlja različitost u Srbiji.

Mladi iz Bosilegrada, u kome je velika većina tanovništva bugarske nacionalnosti razmenilo je svoj kulturni paket sa mladima iz beogradske centralne opštine Savski venac.

To je bila prilika za mlade iz male sredine i udaljenog grada na granici sa Bugarskom da upoznaju život u velikom gradu, rekla je Suzana Seman iz Kancelarije za mlade u Bosilegradu.

Jelena Vraneš iz Kancelarije za mlade Savski venac je kao glavne odlike Bosilegrada izdvojila bliskost ljudi, toplinu i gostoljubivost. Mladi su, kako je navela, imali prilike da vide i folklorne igre i da steknu nova prijateljstva.

Mladi ne putuju po Srbiji

Zaključak Jelene Vraneš je da mladi greše što nedovoljno putuju po drugim delovima Srbije. Pored manjka novca, uzrok za to je i što se prilikom odabira destinacije nedovoljno pažnje poklanja Srbiji, već se pre svega teži odlasku u inostranstvo.

Sličnog je mišljenja i Srđan Stefanović, učesnik projekta iz Požege, koji je rekao da mladi nažalost jedino kroz ovakve projekte mogu da putuju i bolje upoznaju Srbiju, ali i istakao da projekat nije bio “turistička ponuda” već prilika za upoznavanje drugačijih sredina.

Mladi iz Požege su se družili sa vršnjacima iz Temerina, što im je omogućilo da upoznaju život u višenacionalnoj sredini, rekao je on.

Dodao je da je projekat omogućio i da se razmene primeri dobre prakse u radu kancelarija za mlade.

U cilju promocije različitosti, u okviru projekta u Požegi korišćena je pesma “Svi smo ljudi” koju je ranije pripremila Kancelarija za mlade i za koju je snimljen spot u kome učestvuju deca i mladi, uključujući i mlade iz manjinskih grupa.

Blizina EU i kulturne razlike

Mladi iz Vranja su sa vršnjacima iz Bačkog Petrovca razmenili iskustva i jedni drugim predstavili sredine u kojima žive. Tako su Vranjanci kroz 15 zadataka koje su im postavili mladi iz Bačkog Petrovca otkrivali znamenitosti tog vojvođanskog mesta, a zauzvrat su ih upoznali sa kulturnom i istorijom Vranja.

Kako su za EurAktiv rekli mladi iz Vranja, cilj je bio da se “spoje sever i jug”, a i pored razlika u mentalitetu preovladale su sličnosti i pozitivna energija.“Više je sličnosti nego razlika”, rekao je koordinator projekta u Vranju Filip Đorđević.

Sofija Antić iz Vranja je rekla da je stekla utisak da su mladi iz Bačkog Petrovca “više proevropski orijentisani”, odnosno liberalniji, a to je objasnila geografskom blizinom tog dela Srbije EU.

Na završnom događaju u Domu omladine, mladi su pozvani da iskažu šta za njih znači različitost i okarakterisali su je kao normalnu pojavu, umetnost, bogatstvo, poštovanje i jedinstvenost.

“Različitost nam omogućava da upoznamo drugačije od sebe i proširimo vidike”, jedna je od poruka ispisanih na belim panoima u holu Doma omladine Beograda.

“Različitost je negovanje mišljenja upkos komforu”, definicija je jednog od učesnika.

Borba mladih sa poplavama

Specifično iskustvo imali su mladi iz Obrenovca, koji su se tokom projekta suočili sa razornim poplavama, pa su promenili i fokus aktivnosti.

Koordinator Saveta za mlade Obrenovca Branko Savić rekao je da je početni plan bio da mladi izađu iz šablonskog ponašanja i društveno se angažuju. Nakon poplava su želeli da ukažu da kultura ne sme da umre zbog teških okolnosti.

Deo kulturnog paketa ovog grada su tekstovi, pesme, fotografije i video snimci nastali tokom i nakon poplava.

Mladi Obrenovca su tokom projekta imali priliku da odu u Bujanovac, što je, po rečima Spasića, bilo zanimljivo iskustvo u kontekstu prevazilaženja razlika jer je reč o drugačijoj i multietničkoj sredini.

Spasić na različitost gleda kao na dokaz da društvo pravi razliku, dok su ljudi u suštini svi isti.

Izvor: EurActiv.rs

***

Predstava “Kuća Velikog Rata” u Domu omladine Beograda

Predstava “Kuća Velikog Rata” Aleksandre Jelić, koja se po scenariju Milene Bogavac a kroz formu rialiti šou programa, bavi nacionalizmom mladih ljudi i mehanizmima manipulacije koji guraju mlade da budu netolerantni i netrpeljivi prema drugima, izvedena je 27. februara u Domu omladine Beograda. “Kuća Velikog rata”, nastala u sklopu projekta “Otpakivanje 2014/15” Beogradskog centra za ljudska prava, napunila je salu Amerikana.

U publici su se smenjivali smeh, tajac i aplauzi dok su “takmičari”, boreći se za poene i “pasoš Evropske unije”, pokušavali da se uklope u nacionalističke klišee uz “pomoć” voditelja-manipulatora.

Koncept predstave je da šestoro mladih ljudi, koji su primljeni u “Kuću Velikog Rata” na osnovu svoje tvrdnje da su “tolerantni”, učestvuje u igrama i pripremljenim situacijama u kojima se zapravo potencira sve suprotno od tolerancije, a onda njihove reakcije ocenjuje publika, čijim se nacionalnim osećanjima manipuliše.

Takmičari između “tačaka” izvode “reklame” kojima se demonstriraju ksenofobija, militantni šovinizam, itd, a sve za “sponzore programa” za koje se u finišu ispostavlja da su kako nacionalistička desnica, tako i nevladin sektor i trgovci oružjem.

Do demaskiranja celog mehanizma dolazi kada se od jednog takmičara, kojem su oduzeti bodovi zbog prigovaranja voditelju, zatraži da se “iskupi” tako što će odrediti ko je od takmičara “najmanje Srbin”.

Pri svemu tome, nijedan takmičar nije “čist” – neki su etnički “mešani”, ili su druge nacionalnosti a pretvaraju se da su Srbi, ili su bivše izbeglice, sa traumama od neprihvatanja u društvu, itd.

Videvši da se od tolerancije došlo do “prebrojavanja krvnih zrnaca”, oni su se na kraju pobunili, shvatili da mogu do Evropske unije i bez “pasoša” i – napustili šou, a onda je voditelj pokušavao da iz publike regrutuje nove takmičare, uz pitanje “da li ste tolerantni”.

U saopštenju objavljenom pre predstave, tvorci su naveli da je rialiti šou program “kao mikro društveno ustrojstvo zasnovano na veštački izazvanim sukobima a posredovano medijima koji odnose među ljudima pretvaraju u svoj proizvod i robu koja se prodaje za rejting, gledanost, reklame i novac – izabran kao forma najbliža masovnoj kulturi poslednje dve decenije”.

“Ova forma je u neobičnom dramaturškom postupku ukrštena sa istinitim pričama mladih ljudi koji učestvuju u ovoj predstavi – da bi se dobila začudna kombinacija smešnog i užasnog, našminkanog medijskog spektakla i sirovog dokumentarizma, bolna slika stvarnosti zasnovana na strahu od razlicitosti”, dodaje se u saopštenju.

Takođe se ukazuje da predstava “pokazuje šta se dešava kada pojmovi kao što su ‘tolerancija’ i ‘Evropske unija’ izgube svoje stvarno značenje a postanu sredstva za potkusurivanje drugih pojedinaca i etničkih zajednica”.

Predstava je nastala kao rezultat tromesečnog dramskog procesa, i u njoj igraju Demir Mekić, Jovan Bulut, Nina Cvetković, Aleksa Tadić, Marija Tubić, Marija Panić i Lidija Mladenović.

Projekat je okupio više od 2.000 mladih ljudi u 12 gradova Srbije koji su učestvovali u kreiranju kreativnih paketa kao medija za komuniciranje sličnosti/različitosti etničkih grupa kojima pripadaju.

Autor: Jovan Ristić, novinar agencije Beta

Preuzeto sa www.euractiv.rs