Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Milice Đurić na 39. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 5” (24. oktobar 2017. godine, Impact Hub, Beograd)

Odmalena sam zainteresovana za instrumente i uvek sam želela nešto da sviram.

U trećem razredu sam počela da slušam ex-YU rok i svidela mi se gitara, pa sam poželela da naučim da je sviram. Dobila sam jednu staru iskrivljenu gitaru koja je na prvi pogled izgledala sasvim normalno, ali je problem bio u tome što nije mogla da se naštimuje. U to vreme sam krenula na časove gitare za početnike i za par meseci naučila najosnovnije stvari, a zatim sam, sticajem okolnosti, upoznala iskusnog muzičara Darka. On mi je pokazao dosta dragocenih fora koje u muzičkoj školi ne bih mogla da naučim, a vremenom je postao i moj uzor.

Ljudima je u početku bilo čudno i pomalo simpatično to što neko mojih godina svira rokenrol, jer većina dece u tom uzrastu uopšte nije ni čula za takvu muziku. Posebno im je bilo neobično to što devojčica svira gitaru, jer se često za pojedine instrumente u rokenrolu govori da su „muški”. U sviranju – kao i u svemu ostalom – podržavali su me roditelji, ali i okolina, i nisam nailazila na ljude koji imaju nešto protiv toga da devojčica svira gitaru.

Za 11. rođendan sam dobila dobru gitaru i nastavila učenje. Sa ex-YU roka prešla sam na neke „tvrđe” stvari – počela sam da slušam Led Zeppelin, AC/DC, Black Sabbath, ZZ Top, Smak, Stivija Rej Vona i mnoge druge. Električnu gitaru sam dobila otprilike u vreme kad sam počela da slušam bluz. Upoznavala sam se sa njenim zvukom, vežbala sam, usavršavala svoje sviranje…

Kad sam završila šesti razred, početkom raspusta sam čula da će se na Avali održati neki Rok kamp za devojčice i malo sam se raspitala o tome. Razgovarala sam sa roditeljima o prijavljivanju, ali sam bila skeptična u vezi sa tim, jer nisam znala kakve će biti te devojčice koje će tamo doći, da li će imati mnogo više iskustva od mene, kakve će biti mentorke itd. Kada smo se 21. avgusta pozdravili s roditeljima, seli u autobus i krenuli, videla sam kako neke od tih devojčica izgledaju sa 11 godina i kakve frizure imaju i pomislila da sviraju godinama i slušaju ko zna šta.

Međutim, već prvog dana sam shvatila koliko je Rok kamp za devojčice u stvari dobra zamisao! Nas 30, uzrasta od 10 do 14 godina, družile smo se dan i noć i stalno pronalazile zajedničke teme i izvan rokenrola. Za sedam dana oformile smo osam bendova i uvežbale osam pesama koje smo izvele na završnom koncertu.

Završni koncert je izgledao kao Vudstok, jer je bina bila postavljena na fudbalskom terenu, na travi. Roditelji, braća i sestre, ljudi sa strane aplaudirali su ne znajući šta ih je snašlo, jer je teško poverovati da neka deca za sedam dana mogu da nauče da sviraju nešto što zvuči sasvim korektno, posebno uzimajući u obzir da su neke od devojčica prvi put uzele instrument u ruke baš u kampu.

I sada – dva meseca kasnije – mi smo i dalje u kontaktu pomoću društvenih mreža i imam informaciju da su neke devojčice, koje ranije nisu svirale, sada nabavile instrumente i naporno vežbaju, kako bi svoje znanje pokazale na sledećem Rok kampu.

Mislim da je sve moguće i da ne treba odustajati od svojih snova. Treba verovati u sebe, jer samo malim koracima možemo promeniti ovaj svet nabolje.

***

39. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 5”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 24. oktobra 2017. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu” – na taj način su, već petu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: kako aktivno starenje produžava mladost; na koji način treba razvijati veštine dece bez roditeljskog staranja; kako izgleda dan prodavca časopisa Liceulice; kako žive i školuju se deca migranti; da li devojčice mogu da budu rokerke; ima li slobode posle odslužene zatvorske kazne; ko su osobe koje pružaju podršku ženama sa invaliditetom; koji su problemi svakodnevice trans osobe u Srbiji; kako osnažiti osobe sa invaliditetom kroz programiranje; kako je jedna mlada žena postala uspešna preduzetnica.

Milica Đurić je učenica sedmog razreda OŠ “Ilija Birčanin” iz Beograda. Posetiocima Ignite-a  je govorila o sviranju rokenrola i predstavila je svoje muzičko iskustvo stečeno u ovogodišnjem Rok kampu za devojčice, prvom takvom kampu u ovom delu Evrope. Ovaj projekat je značajan jer podstiče devojčice da se bave muzikom i da sviraju instrumente za koje se smatra da su “tipično muški”. Milicu pokreće rokenrol, a želela bi da svoju priču podeli sa svim devojčicama kao što je ona.