Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

Mnogi od nas baveći se vulnerabilnim socijalno isključenim kategorijama stanovništva dođu do saznanja da postoji grupa skoro potpuno nevidljiva sa stanovišta sistema i organizacija civilnog sektora. Ovu grupu čine neformalni pružaoci nege. Veliki broj ljudi u našoj zemlji posvećuje puno vremena negovanju starijeg člana porodice, kome je pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti neophodna i čiji kvalitet života zavisi od ukazane pomoći. Pružanje pomoći i nege može da bude dobro iskustvo, ali se često radi o usamljeničkom, teškom i retko priznatom poslu.

Bilo da se brinu o starijim osobama, osobama sa invaliditetom ili deci sa smetnjama u razvoju, negovatelji su osobe koje su posvetile veliki deo svog vremena onima kojima je nega potrebna, a da im pri tom nije omogućena usluga predaha, usluge psihosocijalne pomoći kako bi kroz odmor i podršku mogli da sačuvaju svoje zdravlje. Usled produžavanja životnog veka imamo i situaciju u kojoj starije osobe brinu o svojim starijim roditeljima i svojim unučićima i time omogućavaju da njihova radno sposobna deca mogu da rade.

Najveći broj starijih osoba ima očuvano zdravlje koje im omogućava da svakodnevne aktivnosti obavljaju samostalno. Međutim, nekima je za obavljanje određenih aktivnosti u svakodnevnom životu potrebna pomoć. Potrebe ovih osoba mogu podrazumevati minimalnu pomoć (pomoć u kretanju), ali i veliku i kontinuiranu pomoć drugih osoba (npr. lična higijena). U najvećem broju slučajeva porodica je ta koja neguje svoje starije, poštujući njihove potrebe. Svi znamo da je pomoć koja dolazi od strane porodice najdelotvornija, i to je najbolji način da se zadovolje fizičke, društvene i emotivne potrebe starijih.

Negovati starije lice često podrazumeva napor, posvećenost i u mnogim slučajevima traži žrtvovanje određenih sadržaja u životu, unapređenja na poslu, daljeg obrazovanja, ili većeg posvećivanja ostalim članovima porodice ili prijateljima. Pružanje nege sa druge strane može da donese i mogućnost da otkrijemo sopstvene kvalitete, sposobnosti i talenat, koji bi inače ostali nezapaženi. Negovanje može da dovede do stvaranja bliskog odnosa sa osobom koju negujemo ili sa drugim članovima porodice, mogućnosti da otkrijemo njihove pozitivne osobine, koje su nam do tada bile nepoznate.

Zbog svega toga, većina negovatelja, uprkos brojnim neprijatnostima, na kraju dobija ličnu satisfakciju iz činjenice da je od koristi najbližim članovima porodice.

Ovim tekstom pre svega želim da odam priznanje svim osobama koje svakodnevno i kontinuirano neguju članove svoje porodice, za trud i posvećenost, a pokušaću da dam kratke savete šta negovatelji mogu da učine kako bi sebi pomogli.

Sada postavimo pitanje ko su negovatelji?

U najvećem broju slučajeva jedan član porodice preuzima najveću odgovornost kod negovanja i to je najčešće žena: supruga, ćerka i snaja. Činjenica je da su, od deset osoba koje neguju starije, osam žene od 45 do 60 godina. Kada se preuzima briga o starijem članu porodice mislimo da se radi o privremenoj situaciji, ali ona često traje duži niz godina sa povećanjem potrebe za negom. Negovatelji, najčešće žene, moraju da se brinu i o ostalim članovima porodice (mužu i deci ili unučićima). To predstavlja veliki napor i zahteva ulaganje dodatnog truda i energije i treba se nositi sa tim. Razlike u doživljavanju i prihvatanju uloge negovatelja prvenstveno zavise od vrste i kvaliteta porodičnih veza između negovatelja i starije osobe.

Da li negovanje ima posledice?

U najvećem broju slučajeva negovanje starije osobe je dugotrajno iskustvo koje zahteva reorganizaciju porodičnog, poslovnog i društvenog života, a u funkciji boljeg i kvalitetnijeg negovanja. Osobe koje neguju starije često govore da je njihov život promenjen od kada su preuzeli tu odgovornost.

(…)

Tekst “Nega osobe koja neguje” Nataše Todorović u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.