Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U okviru projekta “Strengthening the Labour Market Research Network – Toward the Understanding of the Political Economy of Unemployment in the Western Balkans”, finansiranog od strane švajcarske vlade kroz Program za promociju regionalnih istraživanja (RRPP), objavljen je prvi broj biltena Mreže istraživača tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana. RRPP je platforma za dinamičnu regionalnu i međunarodnu saradnju u oblasti društvenih nauka, istovremeno pružajući finansijsku podršku za sprovođenje regionalnih istraživačkih projekata, jačanje istraživačkih kapaciteta, obezbeđivanje mentora, kao i programa umrežavanja koji osnažuju veze između istraživanja i donošenja odluka.

Mreža je zvanično osnovana kao RRPP projekat u junu 2016. godine, izgrađena na već postojećim regionalnim inicijativama za saradnju, pre svega LSEE Research Network on Social Cohesion in South Eastern Europe. Članovi mreže dolaze iz svih zemalja u regionu. Prva radionica održana je 8. i 9. jula u Kotoru, gde je oblikovan projekat i definisana četiri pravca istraživanja, potom je održana radionica u Skoplju gde se diskutovalo o prvim draftovima, dok su 24. novembra u Beogradu predstavljeni glavni rezultati istraživanja.

Ovaj projekt nastoji da učvrsti nedavne napretke u primenjenim istraživanjima tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana i stvori integrisanu, a opet fleksibilnu, platformu za dalja istraživanja tržišta rada u regionu. Projekat daje novi okvir za razumevanje tržišta rada, uključujući četiri ključna zajednička izazova: visok nivo emigracije (izlaska sa tržišta rada) i u vezi sa tim visoke doznake; visok nivo neformalne zaposlenosti; visoke plate u javnom sektoru i privilegije zaposlenih u javnom sektoru; slabu tražnju za radom u privatnom sektoru.

Ključni nalazi i preporuke u vezi sa migracijama i doznakama

Postojeći statistički okvir nije kompletan i samim tim je neadekvatan da olakša ekonomsko upravljanje u slabo otvorenom tržištu rada zemalja Zapadnog Balkana. Treba proširiti statističku bazu tako što će se uključiti redovne informacije i procene o stanju migranata i godišnji bruto i neto tok migracija.  Treba stvoriti konsolidovanu bazu radne snage na principu državljanstva kako bi upotpunila postojeću bazu radne snage zasnovanu na rezidentima. U proceni neusklađenosti i gepova kod veština, uzeti u obzir i inostranu tražnju za veštinama. Treba preurediti statistiku doznaka kroz jačanje saradnje Narodne banke i statističkih kancelarija, kao i bolje iskoristiti ankete o domaćinstvima. Napraviti bolju procenu ličnih transfera iz inostranstva i napraviti razliku između doznaka i ličnih transfera. Potrebno je pažljivo izračunati i objavljivati prave podatke o GDP, GNDI, GNP, GNDI.

Neformalna zaposlenost

Neformalna zaposlenost je najčešće nevoljna i u pozitivnoj korelaciji sa rizikom od siromaštva.

Treba napraviti metodološku i statističku razliku između neformalne zaposlenosti ( kao dela radne snage) i neprijavljenog rada kao ekonomske kategorije koja se može izraziti u novčanim iznosima.  Treba napraviti sveobuhvatni set politika socijalnog uključivanja, finansijskih podsticaja, politika regionalnog razvoja i poreske reforme rada kako bi se eleminisala neformalna zaposlenost.

Privilegije zaposlenih u javnom sektoru

Zarade u javnom sektoru su iznad OECD prosečnih zarada. Ne postoje efikasne institucionalne  prepreke za ogroman rast javnog sektora i rast plata u njemu. Treba proceniti broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i zarade u javnom sektoru i izraziti ih u odnosu na ukupnu zaposlenost i ukupno ostvaren BDP. Uraditi to za svaki sektor pojedinačno, jer situacija može biti veoma različita u javnoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu i javnim preduzećima i kreirati ciljne standarde za broj zaposlenih i visinu plata u javnom sektoru na osnovu analiza. Razmotriti progresivno oporezivanje rada, gde bi rast poreske stope započeo negde oko prosečnih zarada.

Slaba tražnja za radom u privatnom sektoru

Tražnja za radom u privatnom sektoru je potisnuta zbog nekoliko faktora: distorzije izazvane prilivom doznaka, distorzije u poreskom sistemu, loše strukture državnih rashoda i efekta istiskivanja od strane državnih preduzeća. Neophodno je preduzeti sledeće mere:

• Prepoznati probleme koji proizilaze iz simptoma tzv. Holandske bolesti
• Podesiti poreski sistem tako da promoviše zapošljavanje i ekonomski rast
• Racionalizovati i restrukurirati državnu potrošnju
• Odrediti pravu veličinu javnog sektora

Više informacija potražite na www.fren.org.rs