Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) sproveo je analizu neaktivnosti stanovništva na tržištu rada u Republici Srbiji. Tokom istraživanja korišćeni su podaci iz Ankete o radnoj snazi, ali i drugi relevantni izvori podataka, poput zvaničnog sajta za statistiku Eurostat i Republičkog zavoda za statistiku.

Analiza predstavlja sažeti pregled osobina i kretanja neaktivnosti stanovnika u Republici Srbiji, najpre stopu neaktivnosti kroz vreme, kao i uporedo sa drugim zemljama, zatim razlike u neaktivnosti među starosnim grupama, polu, regionu, tipu naselja, itd. Posebno je interesantan deo analize koji obuhvata pregled neaktivnosti među stanovništvom različitog nivoa obrazovanja, kao i prema razlikama u prihodima koje ostvaruju, odnosno prema tome da li su spremni i žele da se radno angažuju ili ne. Takođe, analiza nudi pregled socio-ekonomske situacije stanovnika u Srbiji, ali i drugim zemljama koje su obuhvaćene analizom, što pruža uvid u razlike u stopama rizika od siromaštva, stopama rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, kao i materijalne deprivacija među zaposlenima, nezaposlenima, penzionerima i neaktivnim licima. Za ove potrebe korišćena je EU-SILC 2019 Anketa (Anketa o prihodima i uslovima života).

Posebna pažnja u analizi posvećena je i delu neaktivnih koji se naziva potencijalna radna snaga, koju čine osobe koje su spremne da se priključe tržištu rada ukoliko se steknu odgovarajući uslovi. Na ovaj deo stanovništva se gleda kao na važan radni potencijal zemlje. Prema definiciji Međunarodne organizacije rada potencijalnu radnu snagu čine dve različite grupe:

1. lica koja aktivno traže posao, ali nisu u mogućnosti da u roku od dve sedmice počnu da rade;
2. lica koja su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ali koja ne traže aktivno posao.

Dezagregiranjem potencijalne radne snage u Srbiji dobija se odgovor na pitanje da li se poteškoće neaktivnih vezuju prvenstveno za traženje posla, spremnost za rad ili možda za oba navedena aspekta. Bez obzira na vremenski period, očigledna je dominacija lica koja su spremna da rade, ali ne traže posao, u odnosu na lica koja traže posao, ali nisu spremna da rade u naredne dve sedmice.

Pored potencijalne radne snage, potrebno je razmotriti još jedan važan aspekt tržišta rada kada se razmišlja o njegovom potencijalu. U pitanju je zastoj na tržištu rada (labour market slack), koji je na značaju dobio upravo u godini pandemijske krize. Zastoj na tržištu rada verovatno na najsveobuhvatniji način meri neiskorišćeni raspoloživi radni potencijal neke zemlje. Operativno, zastoj na tržištu rada predstavlja zbir nezaposlenih, zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena, a želeli bi da rade više, i potencijalne radne snage. Da bi bio uporediv po zemljama i kroz vreme, navedeni zbir stavlja se u odnos sa proširenom radnom snagom koja obuhvata sve zaposlene, nezaposlene i potencijalnu radnu snagu starosti 15-74 godine.

Više informacija o navedenim i brojnim drugim temama koje su obuhvaćene ovim istraživanjem, kao i prateće grafikone i detaljne tabele, potražite u analizi „Neaktivnost na tržištu rada u Republici Srbiji” (.pdf).