Održan 31. Beogradski Ignite “Moje društvo voli razlike!” : Inkluzija

belgrade_ignite - logo 31. Beogradski Ignite, pod naslovom “Moje društvo voli razlike”, održan je 27. aprila 2015. godine u beogradskom Mikser House-u, u organizacji UG “Srbija u pokretu” i uz podršku Mreže prijatelja inkluzivnog obrazovanja, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za interaktivnu pedagogiju i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

U prijateljskoj i neformalnoj atmosferi, deset prezentera/ki je u dinamičnim petominutnim nastupima publici predstavilo lične priče o obrazovnoj i socijalnoj inkluziji. Tako su posetioci Ignite-a, uz prevod na znakovni jezik, mogli da se upoznaju sa značajem neprekidnog sticanja novih znanja bez obzira na životno doba, svakodnevnim životom mladih sa hendikepom i dece sa smetnjama u razvoju, odlučnošću mladog Roma da stekne obrazovanje, poduhvatom vršnjačke podrške mladima obolelima od raka, budućnošću inkluzivnog obrazovanja i asistivnim tehnologijama, borbom protiv predrasuda o rodnom identitetu, kao i socijalnim uključivanjem kroz filmsku umetnost.

Posetiocima 31. Belgrade Ignite-a su se predstavili:

Ivana Jovanović i Nikola Koruga (Društvo za obrazovanje odraslih)

Nikola Koruga je nepopravljivi entuzijasta i borac, samo što u borbi koristi papir, olovku, knjigu, razgovor, umetnost, i ne veruje u pobednike i gubitnike. Inače je andragog i od 2012. godine radi u Društvu za obrazovanje odraslih kao rukovodilac projekata. U svom poslu toliko uživa da i posle radnog vremena uči i volontira, jer smatra da obrazovanje moramo učiniti dostupnim za sve.

Sa posebnom strašću organizuje Festival učenja odraslih, jer istraživačkim aktivnostima na temu promocije obrazovanja i učenja u zajednici unapređuje postojeću praksu. Period pred nama biće sunčan, a Nikola vas poziva da se organizujemo i napravimo nekoliko učionica pod otvorenim nebom.

Ivana Jovanović je radoznala, prilično. Svakog dana uči i otkriva nove stvari o sebi i svetu. Juče je uočila mladež koji pre nedelju dana nije postojao. Rad u CorelDRAW-u joj je najveća muka na svetu. Polako razvija fobiju od njega.

Radi u Društvu za obrazovanje odraslih i veruje da čini svet boljim i lepšim mestom za život. Da ne bismo morali da se selimo na Mars. Raduje se svakom novom Festivalu učenja odraslih, manifestaciji na kojoj se slavi učenje, hrabrost, znanje i ideje koje odrasli učenici svakog dana pokazuju.

Vatreni je obožavalac Paula Freirea i smatra da je pravo na obrazovanje osnovno ljudsko pravo i da mora da bude dostupno svima.

Milanka Lana Nikolić (izazovi svakodnevice mladih sa hendikepom)

Milanka Lana Nikolić je rođena 1991. godine.

Diplomirala je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu. Na istom fakultetu pohađa i master studije.

Završila je Školu veb novinarstva, a trenutno pohađa Novinarsku školu.

Piše za Internet magazin “Kultur kokoška”, gde i uređuje tekstove. Saradnica je u emisiji “Indeks” na Radiju 202.

Tafilj Dubova (inkluzivno obrazovanje)

Tafilj Dubova je vršnjački edukator u Centru za integraciju mladih. Učestvuje u realizaciji edukativnih radionica i vodi motivacione razgovore radi širenja znanja o prevenciji bolesti, poput HIV-a i HVC-a. Bavi se i osnaživanjem korisnika za rešavanje problema vršnjačkog pritiska i nasilja. U organizaciji “Hleb života” Tafilj pruža podršku i pomoć deci i mladima pri učenju.

U Centru za interaktivnu pedagogiju bavi se rasvetljavanjem svakodnevnih problema sa kojima se suočavaju mladi Romi.

Pored maternjeg romskog jezika i srpskog jezika, Tafilj govori i albanski. Za sebe kaže da je komunikativan i tolerantan.

Milkica Dimitrijević (“MladiCe”)

Milkica Dimitrijević je rođena u Beogradu. Slavi rođendan istog dana kada i Bil Gejts, ali je mnogo godina mlađa. Ne sviđa joj se svet odraslih, pa je odlučila da ostane (zrelo) dete. Veruje da svet može biti bolje mesto ako više delamo.

Deo je neformalne grupe mladih lečenih od raka “MladiCe” i bavi se pružanjem vršnjačke podrške i socijalne rehabilitacije deci i mladima koji se trenutno leče od raka, kao i onima koji su izlečeni.

Kroz nekoliko godina će raditi sa Mladicama iz još jednog aspekta – kao psiholog.

Sonja Stamenović (inkluzivno obrazovanje)

Sonja Stamenović je profesorka fizičke kulture koja je specijalizirala informacione tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka. Bila je profesionalna košarkašica, nastavnica prve pomoći i fizičkog vaspitanja, direktorka škole i trenutno radi u opštini na poslovima koji su vezani za obrazovanje. Posvećena je unapređenju uslova za obrazovanje svakog deteta.

Kroz profesionalno angažovanje spoznala je sve nedostatke obrazovnog sistema i mišljenja je da država nedovoljno brine o budućnosti mladih. Smatra da škola nije ocenjivanje, papiri i svedočanstvo, niti dani provedeni u njoj i održani časovi.

Želi aktivnije roditelje, zahtevnije po pitanju obrazovanja i svesne svoje odgovornosti u neefikasnosti čitavog sistema.

Milesa Milinković (dokumentarnim filmom i feminizmom protiv predrasuda)

Milesa Milinković je diplomirana pedagoškinja, master rodnih studija, studentkinja doktorskih rodnih studija (na pauzi zbog nedostatka finansijskih sredstava). Aktivistkinja, program menadžerka i volonterka u organizacijama za podršku osobama s invaliditetom od 1999. godine. U okviru naučno-istraživačkog rada na master i doktorskim rodnim studijama bavi se ženama sa invaliditetom kao višestruko marginalizovanom grupom kroz feminističku teoriju invalidnosti.

Producentkinja je 13 filmova, a autorka dva filma koji se bave problemima osoba sa invaliditetom.

Za svoj moto koristi mudrost Gandija: budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

Vladica Jovanović (ljudska prava i slobode)

Vladica Jovanović je završila Fakultet političkih nauka. Bivša je Petničarka. Debaterka jednom, debaterka zauvek. Kao školovana novinarka, voli medije i PR, ali veruje da se društvenim organizovanjem i javnim politikama brže dolazi do promene. Kad poraste ekspertkinja za obrazovanje da bude. Počela je s građanskim vaspitanjem, a želi obrazovni sistem u kome deca uče da kritički promišljaju, da ne diskriminišu i da budu spremna na akciju. Sve je podložno preispitivanju osim ljudskih prava i slobode, tu nema kompromisa, ali može da se oddebatuje.

Voli muziku, svoje prijatelje i porodicu. Voli i da spava. Bilingvalna u sarkazmu i engleskom jeziku. Sama sebi kupuje cveće. Što se nje tiče – svi su kvir dok se ne dokaže suprotno. Slavi Dan Harvija Milka. U fazonu je: samo se vi smejte, ja ću promeniti svet.

Ana Knežević (Udruženje “Evo ruka”)

Među prijateljima, a i šire, Ana Knežević poznata je kao Ana iz Zemun Polja. Ona je Andrijina i Danilova mama. Veruje da može da menja stvari nabolje, da je snaga u nama i da je sve pitanje odluke. U proteklih 11 godina suočila se sa raznim izazovima, ali uspela je da se izdigne, krene dalje i okupi sebi slične.

Andrija je dečak sa višestrukim smetnjama u razvoju, retkim sindromom Di George, kome nije bila predviđana svetla budućnost. Andrija je odavno prevazišao očekivanja lekara specijalista, defektologa i ostalih stručnjaka. Vozi bicikl, ide u školu i voli fudbal. Ana vodi Udruženje “Evo ruka” u Zemun Polju i sa ostalim roditeljima razvija koncept rada inkluzivnog centra “Mesto susreta”.

Mirjana Mihailović (asistivne tehnologije)

Mirjana Mihailović je profesor harmonike i notograf za Brajevo pismo. Obrazovanje je započela u Zemunu, u Muzičkoj školi “Kosta Manojlović”, u kojoj radi već 27 godina i čiji je direktor. Posebno interesovanje pokazuje za obrazovanje učenika oštećenog vida i stvaranje ravnopravnih uslova za obrazovanje. Bori se da inkluzija ne bude samo politički korektna reč i zakonska obaveza.

Tokom poslednjih deset godina sa koleginicom Gordanom prevela je na Brajevo pismo preko 50 udžbenika za osnovnu i srednju muzičku školu koje danas koriste slepi učenici u svim zemljama regiona.

Zahvaljujući radu sa učenicima koji ne vide proširila je svoje pedagoške veštine.

Pročitajte transkripte govora učesnika 31. Belgrade Ignite-a:

Preuzmite PowerPoint prezentacije učesnika 31. Belgrade Ignite-a:

Posetite YouTube kanal Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i pogledajte video snimke nastupa prezentera.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu” već dva puta organizovao Belgrade Ignite susrete – 2013. i 2014. godine. Oba događaja su bila posvećena socijalnom uključivanju, a brojni prisutni gledaoci su mogli da saznaju više o uspešnim pričama iz oblasti brige o starijima, samohranog roditeljstva, socijalnog preduzetništva, socijalnog uključivanja nakon izlečenja od bolesti zavisnosti, inkluzije mladih sa problemima u ponašanju, dece ulice, azilanata i osuđenika, inkluzivnog obrazovanja, života osoba s invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju, aktivizma, solidarnosti, borbe protiv trgovine ljudima itd.

Ignite predstavlja deo globalnog pokreta držanja brzih i kratkih prezentacija, sa ciljem da inspirišu publiku i predstave joj nove ideje u neformalnom okruženju – kafeu ili klubu. Prvi Ignite susret održan je u Sijetlu (SAD) 2006. godine i od tada je, za veoma kratko vreme, postao međunarodni fenomen. Danas se ovaj dinamičan način prezentovanja ideja praktikuje u više od 100 gradova širom sveta – svuda po istim jednostavnim pravilima: svako ima pravo da se prijavi kao učesnik Ignite-a; prezentacije traju 5 minuta; svaka prezentacija se sastoji od 20 Power Point slajdova; slajdovi se automatski smenjuju na svakih 15 sekundi; a prezenter nema kontrolu nad menjanjem slajdova.

Prvi Ignite u Beogradu organizovan je u oktobru 2009. godine. “Srbija u pokretu” od tada redovno organizuje ovaj događaj, sa ciljem da mlade ljude pokrene da napreduju u javnom nastupu, prezentovanju i ostvarivanju svojih ideja.

Više informacija potražite na sajtu srbijaupokretu.org i Facebook strani www.facebook.com/BelgradeIgnite.