Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Problem obrazovnih politika na Zapadnom Balkanu je nesklad obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, bila je početna premisa međunarodne konferencije „Obrazovne politike i tržište rada na Zapadnom Balkanu“, održane 9. aprila u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert” i Socijalno-ekonomskog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Kvalitet obrazovanja važan je činilac koji utiče na nesklad između obrazovanja i tržišta rada. Odliv mozgova, visokokvalifikovane radne snage i dalje je sveprožimajuća poteškoća za sve države na Zapadnom Balkanu. Zbog toga su učesnici i učesnice panela ukazali na potrebu reforme školskog sistema i na to kako država treba da razvija mehanizme za prilagođavanje novoj paradigmi ekonomije znanja. To je sada postalo važan resurs, koji uz njegovo posedovanje, zahteva i adekvatnu primenu. Takođe, uočljivi su pomaci i u regionalnoj saradnji unutar ove oblasti što je veoma značajno za sve zemlje zapadnobalkanske šestorke i njihov napredak ka Evropskoj uniji.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić je upravo iseljavanje sposobnih i mladih ljudi i veliki broj nezaposlenih navela kao dva ključna trenda na Zapadnom Balkanu. Ona je otvarajući konferenciju podvukla da je potrebno raditi na svakom aspektu ove oblasti.

Vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković Rakić, koja je modirirala skup, primetila je da, iako su se u poslednje tri godine poboljšali indikatori tržišta rada, to nije dovoljno. Prema njenim rečima, dubljim uvidom može se uočiti da se to poboljšanje odvija u domenu nisko produktivnih poslova koji se nalaze na samom kraju raspodele dohotka.

„Potrebno je povećati broj poslova u visokoproduktivnom sektoru, uz šta je povezan i veći životni standard“, zaključila je Žarković Rakić.

Naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka dr Vilijam Bartlet (William Bartlett) u okviru svoje prezentacije predstavio je rezultate istraživanja Prelaz iz škole na posao ili univerzitet na Zapadnom Balkanu. Prema nalazima istraživanja, najveća nezaposlenost mladih uzrasta 25-29 godina u ovoj regiji je u Severnoj Makedoniji (33,9%) i Srbiji (23.1%). On smatra da je školski sistem u ovoj regiji visoko stratifikovan, ukazujući na to da je trend nezaposlenosti prisutan na svakom nivou obrazovanja od osnovnog do visokog.

„Potrebna je sveobuhvatna reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja, zato što je na tim nivoima veća mogućnost za nezaposlenost, dok je kod onih sa visokim obrazovanjem manja do neke mere“, podsetio je dr Bartlet.

Naučna saradnica Laboratorije za interdisciplinarnu evaluaciju javnih politika Sijons Po iz Pariza Sonja Avlijaš govorila je o državi blagostanja i socijalnim ulaganjima po ugledu na baltičke zemlje.

„Obrazovanje je integralni deo socijalne politike“, rekla je Avlijaš, ukazujući na dve stvari koje se odnose na tradicionalni narativ socijalnih politika o evropskoj državi blagostanja. Prvo, i dalje postoji zaštita radnika/ca od eksploatacije tržišta, zatim – država blagostanja nije nestala, već se prilagođava tržištu rada koje se menja u skladu sa aktuelnom paradigmom ekonomije znanja.

Zbog toga treba ulagati više u znanje, jer je ono bitan deo ekonomskog rasta. Ona je navela primer baltičkih država, koje su prilagođavajući se novoj ekonomiji znanja uspele da razviju održiv model države blagostanja koji daje dobre rezultate, objedinjujući ekonomske i političke ciljeve.

„Estonija je treća po rezultatima PISA testiranja, iza Japana i Singapura, a naše ulaganje države u obrazovanje palo je na tek 3 posto BDP-a”, podsetila je Avlijaš.

Predstavnica Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council) iz Sarajeva Maja Handjiska Trandafilova govorila je o regionalnoj perspektivi saradnje u oblasti obrazovnih politika, zatim je istakla dva glavna stuba delovanja Saveta u regionu u ovim oblastima.

Prvo, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR) i uz finansijsku podršku EU, Savet je formirao platformu za zapošljavanje i društvena pitanja (Employment and Social Affairs Platform – ESAP). Platforma služi za saradnju resornih ministarstava rada, zajedničkog učenje i razmenjivanje dobre prakse.

Drugi stub se odnosi na poboljšavanje zapošljavanja u domenu javnih usluga. Ona očekuje da će potpisivanje Sporazuma o uzajanom priznanju profesionalnih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu biti zvanično na narednom samitu EU-Zapadni Balkan u Poznanju u okviru Berlinskog procesa. Sporazum podrazumeva automatsko priznavanje diploma u regionu, što će omogućiti veću mobilnost radne snage i bolju komunikaciju građana/ki.

„Uz ekonomsku povezanost regiona, što je osnovni cilj RCC, ovo će uokviriti integraciju na Zapadnom Balkanu“, zaključila je Trandafilova.

Izvor: www.emins.org