Na 67. Kongresu psihologa Srbije, održanom od 22. do 25. maja 2019. godine, organizovan je Okrugli sto „Interkulturalno obrazovanje i razvijanje školskog etosa koji podržava uvažavanje različitosti” koji je okupio eminentne stručnjake/inje iz oblasti interkulturalnog obrazovanja.
Cilj ovog okruglog stola bio je da kroz diskusiju sa psiholozima i psihološkinjama praktičarima/kama razmotri doprinos interkulturalnog obrazovanja stvaranju školskog ambijenta koji podržava učenje, uključenost i potpuni razvoj učenika i učenica iz različitih kulturnih i etničkih grupa, s posebnim osvrtom na učenike/ce migrante/kinje.
Interkulturalno obrazovanje je obrazovanje koje uvažava i podržava različitost u svim oblastima ljudskog života. Putem interkulturalnog obrazovanja podstiče se razvoj interkulturalne osetljivosti i sticanje kompetencija neophodnih za uspešnu interkulturalnu komunikaciju i dijalog.
Pored nastojanja da decu i mlade osposobi za produktivan život u savremenom multikulturalnom društvu, interkulturalno obrazovanje nastoji i da obezbedi jednake obrazovne šanse i podrži školska postignuća svih učenika i učenica. Time ovaj vid obrazovanja vodi obrazovnoj i društvenoj inkluziji umesto isključenosti i segregaciji, i doprinosi kvalitetnom obrazovanju za sve učenike/ce. Drugim rečima, značajna odlika interkulturalnog obrazovanja je da se ono zalaže za ljudska prava, ravnopravnost, jednake mogućnosti, društvenu pravdu i inkluziju, a suprotstavlja se nepravdi, netoleranciji, govoru mržnje, predrasudama i diskriminaciji.
Putem interkulturalnog obrazovanja podstiče se i razvija zajedništvo, uvažavanje, tolerancija i solidarnost između učenika/ca, pripadnika/ca većinske i manjinske zajednice. Kroz učenje o drugima i drugačijim jačaju se pozitivni odnosi i prevladavaju prepreke u interakciji, a ostvaruje se i pravo svakog učenika/ce na različitost i nediskriminaciju. I u školama koje se obično smatraju kulturno „homogenim“ je važno da deca i mladi uče kako da smanje prostor za netrpeljivost, formiranje stereotipa i predrasuda, kako da stvaraju klimu uzajamnog poverenja i kako da kroz dijalog razrešavaju nesporazume i sukobe. Ukoliko se kroz interkulturalno obrazovanje kod dece i mladih ne podstiče sticanje interkulturalne osetljivosti ona su pod rizikom da u svom razvoju ostanu na nekom od etnocetričkih stadijuma, koje odlikuje izbegavanje kulturnih razlika, ili odbrambeni stav prema njima, stereotipno i omalovažavajuće viđenje pripadnika/ca drugih kultura, a u nekim slučajevima nasilničko ponašanje i diskriminacija pripadnika/ca drugih kulturnih grupa.
Uvažavanje različitosti je od posebnog značaja u školi i razredu jer deca i mladi neće biti u stanju da se angažuju u procesu saznavanja i učenja ukoliko njihove bazične socijalne potrebe, kao što su potreba za sigurnošću, uvažavanjem i pripadanjem, prethodno nisu zadovoljene.
Na okruglom stolu su govorili: Dragana Đurić (Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije), Jovan Komlenac (Gimnazija „Sava Šumanović”, Šid), Mirjana Beara (Studijski program za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru), Slavica Kijevčanin (Pestaloci dečija fondacija), Tijana Jokić (Centar za obrazovne politike, Beograd), Jelena Vranješević (Filozofski fakultet, Beograd).
Izvor: www.obrazovanje.org
Napiši komentar