Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: NEOSTART (Blog o socijalnom uključivanju)

Skoro trećina građana Srbije ima nedovršenu ili samo završenu osnovnu školu, što znači da je nekvalifikovana, funkcionalno nepismena, a nekada samo prepoznaju slova ili su potpuno nepismeni. U današnjem svetu u kome se  pod pismenošću podrazumeva čak i korišćenje kompjutera na zavidnom nivou, odsustvo ove bazične veštine predstavlja veliki hendikep.

Kako deca ispadaju iz obrazovnog sistema? – odsustvo podrške, izloženost rizicima

Kako neko može da bude nepismen u 21. veku? Sigurno nije hteo da uči, bio je bezobrazan. Trebalo je roditelji da ga nateraju. Roditelji moraju da brinu o svojoj deci, uče sa njima. Ovo su rečenice koje često možemo čuti, a zanemarimo da neki roditelji zaborave šta sve čini njihovu ulogu. I gde su tu onda deca?

Prepuštena sama sebi i ulici u uzrastu od 7 do 12 godina kada treba da budu u školi i stiču osnovne veštine, bez podrške polako gube korak. Izostaju sve više i više, ne ide im, ne uklapaju se. Beže. Nema ko da ih vrati.

Neku decu su roditelji terali da kradu da bi mogli da borave u kući, emotivno i fizički zlostavljali, drugu su ostavili da brinu sama o sebi sa 12 godina, bez dinara i bez krova nad glavom.

Zamislite sebe kao dete u takvim uslovima. Morate da preživite i tada škola nije prioritet.

Zamislite da ste umesto ljubavi dobijali batine, umesto zaštite i krova nad glavom bili prepušteni ulici. Koliko nas bi preživelo? Koliko nas bi ostalo dobro u duši?

A ima onih koji su uspeli i jedno i drugo. Oni koji su pobedili sami sebe.

Zašto im je potrebna podrška / koje su posledice? – funkcionalna nepismenost

Neka deca tako odrastu, postanu mladi ljudi, upadajući u sve veće probleme dok ne dođu do vaspitno–popravnog doma. A nekima, da apsurd bude veći, to omogući da po prvi put imaju krov nad glavom, siguran obrok i vreme da razmisle. I dosta njih se pokaje i poželi da se promeni. Međutim, kada izađu na slobodu, suočavaju se sa istim problemima kao i ranije. I pored velike želje da se uklope u društvo na svakom koraku nailaze na prepreke.Tu dolazimo do “hoću, ali ne mogu”. A verovali ili ne, u osnovi najveću prepreku predstavlja nepismenost. Neretko se radi o osnovnoj pismenosti, a gotovo uvek o funkcionalnoj.

Suočivši se sa jednim ovakvim saznanjem i vapajima mladih za pomoć i podršku, odlučujemo da nešto promenimo. Pokrećemo program “Opismeni se – promeni se”.

Kako izgleda rad na  programu opismenjavanja?

Program je osmišljen prema potrebama korisnika. A potreba je bila jasna – kako brzo naučiti da se čita i piše, kako brzo naučiti kako se koristi računar, piše sms, popunjava formular itd. Samu tehniku rada kreirali smo zahvaljujući stručnoj podršci jedne učiteljice koja radi u školi za obrazovanje odraslih i psihologu koji se bavi mladima. Sve ove obuke, materijal za rad i opremljen deo prostora za rad na opismenjavanju ne bi bio moguć da nismo imali podršku Erste banke kroz program Centrifuga za 2016. godinu.

U početku se javljala nelagodnost kod korisnika jer ih je bilo sramota što su nepismeni. To smo polako prevazilazili prihvatajućim stavom i puno usmerenošću ka njemu  i njegovim interesovanjima. Ovakav stav nam je omogućio i da ih bolje razumemo, da posredno naučimo nešto o njima, da nađemo „zajednički jezik“, stvorimo dobar odnos i tako podstaknemo motivaciju za rad. Radovali smo se zajedno svakoj novoj radionici, svakom novom koraku, svakom napretku. A radovali su se i oni i svoje zadovoljdstvo pokazivali brzim napretkom iz dana u dan.

(…)

Tekst “Opismeni se – promeni se” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.