Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović (Blog o socijalnom uključivanju)

Stalna inovacija nastave prirodnih nauka ima nameru da doprinese što efikasnijem i boljem ostvarivanju zadataka vaspitanja i obrazovanja kroz ostvarivanje ishoda nastave biologije, hemije, geografije, fizike i matematike. Najviše uspeha u svom radu imaju nastavnici/ce koji su inicijatori i nosioci inovacija u nastavi.

Čas je interaktivni odnos između nastavnika, učenika, nastavnih sadržaja i didaktičko-tehnoloških okruženja koji se, po pravilu, ostvaruje u određenom vremenskom trajanju. Nastavne metode postižu svoj maksismum kada odgovaraju prirodi gradiva. Metoda demonstracije i praktične primene naučenog predstavlja spoj znanja i praktičnog rada, a mi smo je u našoj školi primenili nakon teorijske obrade celina.

Ako analizirimo zdravlje i razvoj učenika postajemo svesni problema da deca provode manje vremena napolju i da je savremeni način života uticao na njihov motorički razvoj. Nastava u dvorištu škole, kao otvorena učionica daje mnogo mogućnosti za primenu različitih metoda rada. Kada vodimo i usmeravamo učenike/ce da pronađu odgovore u svom okruženju razvijamo kritičko mišljenje, logiku za rešavanje problema, podstičemo istraživački duh i saradnju kroz rad u grupama. Nastava u prirodi zadovoljava potrebu za kretanjem, daje motivaciju za učenje, podstiče razvoj motoričkih sposobnosti i približava učenicima zdrav način života.

Nastavne teme koje su učenici/ce obradili su delovi biljaka, upotreba i obrada začinskog bilja, a kao modele smo koristili biljke posađene u školskoj bašti. Prilikom realizacije nastavnog procesa odredili smo nekoliko faza: sticanje teorijskih znanja, podela radnih zadataka učenicima/cama, podela učenika/ca na grupe, i najzad praktična aktivnost, analiza i vrednovanje urađenih zadataka.

Učenici/ce sa poteškoćama u učenju imali su zadatak da posmatraju biljke u bašti i nauče njihove nazive. Nakon toga pristupili smo prepoznavanju delova različitih biljaka i uočavanju razlika između njih. Tokom frontalnog rada učenicima sa slabijim uspehom su pomagali učenici/ce sa boljim ocenama. Ovaj oblik rada je pomogao razvoj socijalne integracije kod učenika/ca sa slabijim uspehom i onih sa teškoćama u radu. Tokom zajedničkog rada svih učenika/ca primenili smo model različitih pedagoških mera, kao što su socijalizacija, jačanje empatije, razvijanje manuelnih veština, komunikacije i praktičnih veština rada u prirodnom okruženju.

Deca su pružala podršku jedni drugima tako što su učenici sa boljim uspehom bili mentori, međusobno su se dopunjavali i unapređivali saznanja tokom nastave. Tako smo omogućili da se kreira saradnička klima i pozitivna atmosfera za napredak u razredu. Cilj nam je da se svako razvija prema svojim sposobnostima i odgovarajućem tempu, a da oseća pripadnost zajednici i daje svoj doprinos prema svojim mogućnostima. Razvijamo pozitivan stav prema različitostima između učenika/ca i uklapamo ih da budu funkcionalna celina tokom rada na času.

Nastavnom temom „Začinska i lekovita bilja” povezali smo biologiju, hemiju i geografiju. U našoj školskoj bašti posadili smo različite vrste bilja i osmislili otvorenu učionicu gde se izučavaju biljke, njihova upotreba i obrada kao i stanište, uslovi rasta i razvoja. U cilju lakše provere ostvarenih ishoda, učenici/ce su podeljeni u nekoliko grupa, a svaka grupa je dobila zadatak da u radnoj svesci obeleži delove, odredi gde se biljke mogu naći u prirodnom staništu, gde se koriste u svakodnevnom životu i kako se prerađuju. Učenici/ce su pokazali veliko interesovanje za rad u učionici na otvorenom. Mogućnost neposrednog posmatranja biljnog sveta i rada u takvom okruženju uticala je smirujuće i stimulativno na sve učenike/ce. Na kraju nastave zajedno smo skuvali čaj i podelili trenutke druženja u pozitivnom okuženju školskog dvorišta.

———-

Tekst „Otvorena učionica – škola na otvorenom” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Bojane Mitrićeski Anđelković i Slađane Jović možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.