Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

Svi smo već puno puta čuli da je demografsko starenje izraženo posebno u Evropi, da ljudi žive duže u boljem zdravlju i da će zdravlje u narednom periodu predstavljati i ličnu odgovornost koja će biti posmatrana iz perspektive celoživotnog ciklusa. Mnogo toga znamo i o hronično-nezaraznim bolestima koji su jedan od glavnih uzroka smrtnosti u Srbiji i o potrebi za upražnjavanjem zdravih stilova života.

Sada možemo da se zapitamo koliko znamo o postupcima i metodama prve pomoći? Koliko znamo o prevenciji u svakodnevnim situacijama, koja nam u većini slučajeva može spasiti život? Koliko smo u stanju da sami sebe zaštitimo? Šta znamo o padovima kod starijih, kako im pomoći i smestiti ih u adekvatan položaj dok ne dođe Hitna pomoć? Koliko znamo o lekovima koje koristimo, o dijabetesu, o oštećenju sluha i vida kod starijih? Koliko znamo o sigurnosti u kući/stanu starijih? Kako sredina utiče na starije?

Prevencija u svakodnevnom životu

U društvu koje stari, potrebno je više pažnje posvetiti zdravlju i sigurnosti u sopstvenom domu, tako da starija osoba može da živi samostalno što je duže moguće. Starije osobe žele pre svega da ostare u svojoj kući i u svom okruženju.

U svojoj kući starija osoba se oseća najsigurnije, ali da li je i najbezbednija? Podaci pokazuju da trećina slučajnih povreda koje zahtevaju medicinski tretman dešavaju se upravo kod kuće i uzrokovane su uglavnom povredama nastalim padom starije osobe. Opasnosti u kući predstavljaju klizavi podovi, loše osvetljenje, neadekvatan nameštaj, neispravni proizvodi, loše i zastarele instalacije… ali tu su i druge opasnosti po zdravlje koje uključuju buku, zatvorene i zagušljive prostorije, vlagu u kući, otrovne hemikalije.

Prvi korak je svakako identifikacija potencijalnih opasnosti, a zatim slede mere zaštite od nesreća i padova. Ovi koraci podrazumevaju uklanjanje opasnosti ili samo veću opreznost starije osobe, ali i usvajanje mera zaštite vezanih za potencijalni izvor nesreće ili pojedinačne mere bezbednosti kako bi što sigurnije živeli u svojoj kući i svom okruženju.

Uvek imati na umu

Bez obzira na finansije ili dostupnosti preventivnih mera, uvek postoji nešto što se može uraditi i što može da pomogne da se nesreće spreče. Sve što možete da učinite imaće pozitivan uticaj na vaš život i život vaše porodice. Vodeći računa o prevenciji, smanjujete rizik od nesreće. U ovom tekstu pozabavićemo se padovima kod starijih.

Padovi

Padovi i povrede kod starijih osoba predstavljaju jedan od glavnih javnozdravstvenih problema i u velikom broju slučajeva zahtevaju lečenje i rehabilitaciju. Podaci pokazuju da oko 28-35% starijih od 65 godina svake godine doživi neki ozbiljniji pad, a taj broj se povećava na 32-42% kod osoba starijih od 70 godina. Posledice padova uključuju bol, strah, nesigurnost, ali i ozbiljne fizičke povrede koje iziskuju hospitalizaciju ili čak dovode do smrti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije glavni uzroci hospitalizacije nakon pada su prelom kuka, povreda glave i gornjih ekstremiteta. Učestalost padova povećava se  ukoliko osoba boluje od više hroničnih bolesti. Padovi mogu biti simptomi osnovne bolesti, mogu biti povezani sa oštećenjima i smetnjama u starosti, ali takođe mogu biti uzrok invalidnosti.

(…)

Tekst “Padovi kod starijih osoba” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.