Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Svaki Amerikanac, svaki ljubitelj bejzbola zna ko je Lu Gerig. Legendarni čuvar prve baze Njujork Jenkija, koji je u najelitnijoj ligi ovog sporta proveo 17 godina, i bio poznat po nadimku Gvozdeni Konj, koji je zaslužio svojom izdržljivošću. Za vreme svoje karijere, a i danas, stoji rame u rame sa Bejbom Rutom, čovekom koji se može nazvati Peleom bejzbola. Lu Gerig bi, možda, u takvom poređenju mogao da bude Johan Krojf.

Rođen je 1903. godine, u Njujorku, u Istočnom Harlemu, kao drugo dete nemačkih imigranata. Otac mu je bio trgovac metalom i alkoholičar, često bez posla, dok mu je majka bila kućna pomoćnica. Njegove dve sestre i brat umrli su u detinjstvu. Bio je glavni oslonac svojoj majci, koja ih je izdržavala.

Pažnju američke sportske javnosti prvi put je privukao 1920. godine igrajući za njujoršku trgovačku školu na čikaškom Kabs Parku (današnji Rigli Fild), protiv domaće ekipe srednje škole Lejn Tek. Oduševio je masu od 10.000 gledalaca, nakon što je doneo pobedu svojoj ekipi lansiranjem lopte u potpunosti van stadiona – nešto nečuvano za dete od 17 godina. Studije je nastavio na Univerzitetu Kolumbija, gde ga je zapazio skaut Njujork Jenkija, koji je bio fasciniran njegovom udaračkom levicom. Dva meseca nakon najdužeg trka u koledž ligama, potpisao je ugovor sa najčuvenijim bejzbol timom u istoriji igre, a potom je otišao na kaljenje u niže lige, gde je proveo dve sezone. U najjačoj ligi debitovao je 1923. godine, i nizao uspehe sve do 1938. godine. Sedam puta je učestvovao na utakmici najboljih igrača, šest puta je bio šampion lige, dva puta proglašavan za najkorisnijeg igrača, jedanput je bio najbolji udarač a tri puta najbolji trkač. Bio je kapiten Jenkija, a njegov dres sa brojem 4 povučen je iz upotrebe.

Tada, u drugoj polovini sezone, počinje da oseća zamor. Tokom treninga i utakmica vidi se da mu nedostaje ono što ga je uvek isticalo: brzina i izdržljivost. Njegova statistika u utakmicama opada. Gerig odlazi na kliniku Mejo, gde mu, nakon šest dana uzastopnih ispitivanja, konačno potvrđuju dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze. Ova retka bolest se u Severnoj Americi uglavnom naziva i Lu Gerigova bolest. Prognoze su bile loše: ostatak života do tri godine, uz propadanje mišića i očuvanje mentalnih funkcija. Penzionisao se 4. jula 1939. godine, i održao jedan od najemotivnijh govora pred rasprodatim krcatim tribinama stadiona Jenkija, kada se ljudima zahvalio i sebe nazvao „najsrećnijim čovekom na svetu“. Veliki broj nagrada i plaketa koje su mu tada dodeljene odmah je spuštao na zemlju, jer više nije imao snage u rukama.

(…)

Tekst “Palicom protiv bolesti” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.