Vlada Republike Srbije
Piše: Snježana Jolić (Blog o socijalnom uključivanju)
Postala je tradicija da se pred Novu godinu sumira godina na izmaku, i svi usponi i padovi, ali se rađaju i nove nade koje priželjkujemo u narednom periodu. Možda je to najidealnija prilika da se i sportisti presaberu, i pogledaju uza sebe, ali i u budućnost. Zbog toga sam odlučila da ovaj prednovogodišnji blog posvetim sportistima sa hendikepom, te sam napravila intervju sa predsednikom Paraolimpijskog komiteta Srbije, gospodinom Zoranom Mićovićem.
Recite mi nešto o začetku i istoriji paraolimpijskog sporta kod nas.
Paraolimpijski sport u Srbiji se razvija od ranih 60. godina XX veka kroz aktivnosti Saveza sa sport i rekreaciju invalida Jugoslavije, odnosno Srbije. Ove organizacije su bile za to vreme veoma dobro organizovane i masovne. Do početka 90-ih godina pokret je postao zaista masovan, a sportisti su ostvarivali vrhunske rezultate (pogledati na sajtu Paraolimpijskog komiteta Srbije), da bi potom došlo do naglog pada i pokret se, uz mnogo muka, oporavlja od početka ovog veka, da bi u poslednjih 7-8 godina ponovo počeo da zauzima mesto koje mu pripada.
Od kada deluje Paraolimpijski komitet Srbije i koliko je sportova okupljao na početku, a koliko ih ima danas?
Paraolimpijski komitet Srbije (POKS) je osnovan 2004. godine, dok je još postojao i Paraolimpijski komitet Jugoslavije, ali kada je postalo jasno da državna zajednica neće opstati, osnivači Komiteta su, osim fizičkih lica, bili atletičari, košarkaši u kolicima i stonoteniseri. Danas POKS, osim ovih spotrova, okuplja i strelce, streličare, skijaše, plivače, sedeće odbojkaše, bicikliste, triatlonce, golbaliste i plesače u kolicima.
Kako Vi, kao predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije, doživljavate svoj posao i funkciju? Na šta ste posebno ponosni?
Za svoj najznačajniji uspeh smatram to što je organizacija vraćena onima koji je čine – sportistima i njihovim trenerima. Od mog stupanja na dužnost, izvršili smo reformu organizacije u Srbiji: članstvo čine oni koji se zaista bave paraolimpijskim sportovima, a uvedeni su kriterijumi i procedure za sve naše aktivnosti. Osnovni kriterijumi su rezultat datog sporta i broj sportista koji se njime bave. Svoju funkciju doživljavam kao mogućnost da se kroz sport osoba sa invaliditetom obavi opšte koristan društveni rad koji je usmeren na poboljšanje životnih uslova za sve osobe sa invaliditetom, putem skretanja pažnje na dostignuća naših članova.
Koliko paraolimpijski duh doprinosi razbijanju predrasuda u društvu i čini li se da ima pomaka? Koliko su i same osobe sa hendikepom razbile svoje barijere i postigle bolju inkluziju u društvo?
Kao što malopre rekoh, naš pokret ima veliku društvenu važnost, jer paraolimpijski duh u prvom redu menja svest samih paraolimpijaca, utiče na njihovo samovrednovanje, postavlja pred njih stalno nove ciljeve čijom realizacijom sportista postiže i sopstveno ispunjenje. U drugom redu, ne manje značajno, je uticaj na društvo u celini, na promociju prava i mogućnosti paraolimpijaca, kako među osobama sa invaliditetom, tako i u celom društvu. Želim da verujem da je POKS svojim uspesima makar malo doprineo opštoj društvenoj klimi koja je ipak takva da se sve više radi na obaranju arhitektonskih, ali i mentalnih barijera.
Koji su najveći uspesti naših paraolimpijaca do sada?
Naši sportisti ostvaruju rezultate vredne divljenja. Mi godinama unazad, a posebno u poslednje dve godine, imamo podršku svih značajnih državnih struktura, počev od Ministarstva omladine i sporta, pa nadalje. Naši sportisti imaju podršku i razumevanje svojih lokalnih zajednica i mi zahvaljujući tome i predanom radu uspevamo da ostvarimo rezultate koji objektivno nadilaze uslove u kojima radimo. Rezultati naših sportista su po kvalitetu daleko iznad rezultata sportista koji su iz država slične veličine i materijalnog stanja kada se porede sa Srbijom.
(…)
Tekst “Paraolimpijski sport – budite deo nečeg velikog i važnog!” Snježane Jolić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar