Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Bratislav Nešić (Blog o socijalnom uključivanju)

Zovem se Bratislav Nešić, iz Vrnjačke Banje sam, imam 36 godina, diplomirani sam geograf – od 2005. godine bez stalnog posla.

Radio sam često sezonske poslove kao građevinski radnik, izložen svim vremenskim uslovima, što je i dovelo do toga da 2010. dobijem upalu pluća. Pošto mi je imunitet organizma bio izuzetno loš, sledila su dva recidiva. Na kraju sam bio u izuzetno lošem zdrastvenom stanju. Od prijatelja sam čuo da jaja japanske prepelice imaju blagotvorno dejstvo na organizam čije je zdravlje ozbiljno narušeno. Koristio sam jaja mesec dana i rezultati su bili fenomenalni. Upravo zbog toga sam i rešio da nabavim ove ptice i da počnem da ih uzgajam. Nabavio sam dvadesetak ptica koje sam držao u jednom kavezu, a jaja sam koristio isključivo za ličnu upotrebu.

Način držanja samih ptica je podeljen u tri tipa: kavezni (najzastupljeniji tip), podni i avijarni. Avijarni sistemi se obično koriste za odgoj i držanje egzotičnih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se ptice drže intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme. Optimalna temperatura u prostoriji gde se drže prepelice je od 20 do 22 °C, a relativna vlažnost vazduha kreće se u rasponu od 60 do 75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali mora se obratiti pažnja da se izbegne direktna promaja ili hladnoća. Pre svega je potrebno da se obezbede primarni uslovi za život prepelica.

Što se tiče ekonomike proizvodnje, potrebno je da svaki odgajivač odradi svoj biznis plan. Glavne smernice su dva činioca: vrednost proizvodnje jaja i kvalitetnog mesa i pokrivanje troškova proizvodnje. Pod dobrom realizacijom proizvodnje podrazumeva se optimalan broj i kvalitet proizvedenih jaja. Zato u ishrani japanskih prepelica moraju biti zastupljeni baštenski proizvodi, sve vrste povrća i voća sa dodacima kukuruznih i pšeničnih klica. Troškovi proizvodnje treba da budu što niži, a u to se ubrajaju materijalni troškovi, amortizacija, radna snaga i ostalo. Materijalne troškove čine osnovni i pomoćni troškovi energenta (za grejanje i osvetljenje), za prostirke i higijenu. Svako ko hoće da se bavi ovim poslom treba da ima sve to u vidu pre početka.

Kako je vreme prolazilo, sve više ljudi u mojoj okolini je izražavalo želju da proba ova jaja. Zbog toga sam rešio da povećam broj ptica koje sam gajio i počeo sam da prodajem jaja. Upoznao sam se sa pravnom regulativom koja propisuje način i uslove gajenja japanskih prepelica, u saradnji sa veterinarskom službom počeo sam da radim redovne higijenske preglede jaja. Na televiziji sam video da Fondacija “Ana i Vlade Divac” sprema program za mlade poljoprivrednike i u tome sam video svoju šansu, prikupio sam svu dokumentaciju i aplicirao na konkurs. Moj projekat je dobio podršku posle drugog kruga i u februaru 2015. bio sam na svečanoj dodeli stipendija u Beogradu. Bilo nas je ukupno 15 dobitnika i potpisali smo ugovore u prisustvu bračnog para Divac, predstavnika Ministarstva poljoprivrede i kanadskog ambasadora.

Dobijanje granta mi je omogućilo nabavku kontingenta japanskih prepelica i savremenih kaveza za njihov smeštaj. Fondacija mi je izašla u susret tako što je pomogla da moju ideju prikažem u magazinu “Agrobiznis“ iz aprila 2015.

(…)

Tekst “Poljoprivredna proizvodnja – šansa za mlade bez zaposlenja” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.