Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Stefan Đurić (Blog o socijalnom uključivanju)

Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji godinama unazad, među svim svojim projektima, nudi učenicima srednjih škola i gimnazija priliku da učestvuju na takmičenjima Poslovni izazov. Ono što ova takmičenja čini drugačijim, pre svega, jeste činjenica da se radi u pomešanim timovima – sačinjenim od učenika iz različitih krajeva i škola, kao i to što je rok za rad samo jedan dan, što dodatno otežava izazov, ali je upravo to ono što budi pravi preduzetnički duh u timovima. Koncept ovog takmičenja jeste da se u malim timovima odgovori na zadatu temu, odnosno da se osmisli proizvod ili usluga, uz sve elemente finansijskih proračuna, istraživanja tržišta i detaljnih analiza. Kasnije, nakon celodnovnog rada, slede seriozne prezentacije učeničkih radova, nakon čega slede ocene žirija.

Da, i meni je, kao jednom gimnazijalcu neoprobanom u svetu preduzetništva, sve ovo delovalo jako apstraktno i komplikovano kada sam krenuo put Čačka, na svoj prvi regionalni Poslovni izazov. Tog dana sam ja shvatio koliko je zapravo ovakav koncept takmičenja koristan učenicima i sebe video kao budućeg preduzetnika i pokretača promena u društvu. Pravo sa ovog izazova, zahvaljujući ideji inovativnog automata za čekaonice, stigao sam do Nacionalnog finala u Beogradu, odakle sam, uz ideju pametne trafike, bio pozvan na učešće na Poslovnom izazovu zapadnog Balkana.

Ove godine, ovaj nivo takmičenja bio je organizovan u Crnoj Gori, tačnije Bečićima, sa prezentacijama u Podgorici, od 25. do 27. aprila. Na takmičenju su učestvovali učenici iz preko 50 gradova četiri zemlje regiona – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Srpska delegacija je jedne lepe prolećne večeri krenula na svoju nezaboravnu avanturu, vozom Beograd-Bar. Kako se naš voz polako zakuhtavao, mi smo se već opušteno smestili u svoje kupee; dok smo napuštali prestonicu, uveliko smo videli da će ovo pre svega biti jedno odlično druženje, bodreći jedni druge po pitanju takmičenja i deleći svoje ideje i očekivanja.

Ubrzo nakon što smo se, uz pomoć naših ljubaznih domaćina i organizatora, smestili u hotel, usledile su teambuilding aktivnosti. Ovaj deo takmičenja je svakako svima nama ostao u sećanju kao par divnih sati koje smo proveli zajedno, svi mi, učenici iz 4 zemlje regiona. Zadaci u ovom delu su od nas zahtevali kreativnost, slogu, dogovore i dobre ideje – upravo one veštine koje ovakvo takmičenje i ima za cilj da razvije kod mladih ljudi. Naravno, bilo je prilike i da se okupamo i uživamo u ovom divnom vremenu na moru, da obiđemo Budvu i Bečiće, a uveče je bila i žurka iznenađenja za sve takmičare.

Sutradan smo zvanično bili podeljeni u timove i izazov je mogao da počne. Nakon što smo dobili temu, koja nije bila nimalo jednostavna – osmisliti proizvod ili uslugu koja bi doprinela povećanju broja putnika u avio-saobraćaju – usledio je celodnevni rad na razvijanju naših ideja i sklapanju istih u jedan dobar projekat.

Moj tim bio je sačinjen od nas četvoro mladih – Matija iz Zagreba, Jovana sa Cetinja, Danijela iz Prnjavora i ja iz Kragujevca. Odmah nakon upoznavanja i teambuildinga moglo se videti da u našem timu vlada jedna opuštena i pre svega prijateljska atmosfera, tako da su ideje za rad počele same da nadolaze. Nakon dugotrajnog razmatranja, zajedno smo odlučili da ideja koju želimo da razvijamo leži u naizgled malim, ali značajnim inovacijama koje bi putnicima putovanje avionom učinile ugodnijim – držač ruku između sedišta sa USB priključkom i priključkom za slušalice, zatim, sedište sa većim prostorom za noge i mogućnošću ugrađivanja grejača i klima uređaja, te posebno dizajnirani jastuci koji bi putnicima omogućili ugodniji san tokom dužih letova. U mom timu smo se trudili da sve dužnosti i odgovornosti podelimo jednako među sobom, u čemu nam je pomogao i biznis mentor. Tokom rada Matija i ja smo bili ti koji smo imali zadatak da detaljno razradimo našu ideju, uradimo skicu proizvoda i pozabavimo se svim tehničkim detaljima u koje spada i nabavka materijala, dok je ženski deo ekipe mahom radio u oblasti marketinga, finansija i održivosti naše ideje.

Razvitku biznis ideje takođe je pomogla činjenica da svi dolazimo iz različitih škola, tako da je do izražaja došla elokvencija gimnazijalaca, preciznost učenika tehničke škole i proračunatost ekonomista. Jednostavno, svi su mogli da pomognu u oblastima za koje se obučavaju u svojim školama i ceo projekat je bio obogaćen preciznim crtežima, dobrim planovima i kvalitetnom prezentacijom. Jedan od najvećih izazova pred nama bio je finansijski plan, prvenstveno jer zahteva dosta vremena za razradu, ali i tačnost pri svakom broju i proračunu, i većina učesnika se do sada nije susretala sa obradom finansijskih podataka na tako detaljnom nivou. Ovaj deo posla smo ostavili za poslednje sate rada, ali zahvaljujući našem mentoru, inače studentu ekonomije, i njega smo priveli kraju. Svakako nam je nakon toga svima bilo drago što smo naučili kako zapravo izgleda boriti se sa kratkim rokovima za obavljanje ovakvih zadataka, jer je to uostalom nešto što nas očekuje u poslovnom okruženju jednog dana.

(…)

Tekst “Poslovni izazov zapadnog Balkana” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.