Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Gordana Nešović (Blog o socijalnom uključivanju)

Romska zajednica je najmlađa u Evropi ali i najdiskriminisanija. Do šansi i jednakih mogućnosti se teško dolazi, jer su prepreke na svakoj deonici puta

25. maj koji se nekada širom bivše Jugoslavije slavio kao Dan mladosti. Iako se ovaj dan više ne praznuje nekako je ostao u srcima svih onih generacija 50-tih, 60-tih i 70- godina prošlog veka. A ovaj dan je povod da govorimo o mladim Romima i Romkinjama.

Romska zajednica je najmlađa u Evropi. I to ne zbog toga što su na ove prostore skoro stigli ili zato što ovde žive kratko, nego zbog toga što, prema svim istraživanjima, skoro 50% pripadnika ove nacionalne manjine je mlađe od 28 godina. To je čini najmlađom zajednicom koja već duže od 700 godina živi na evropskom kontinentu. Kada razmislimo, ovakav potencijal mladih mogao bi puno toga da promeni, ako im se da šansa. Međutim, imajući u vidu da su Romi najdiskriminisanija zajednica, do šansi i jednakih mogućnosti se teško dolazi jer su prepreke na svakoj deonici puta. Od segregacije u obrazovanju do diskriminacije pri zapošljavanju. U poslednjih par godina situacija se lagano menja pa je i broj mladih koji završavaju srednje škole i fakultete značajno veći što pruža šansu za bolju budućnost. A da bi se to ostvarilo, potrebno je da se vršnjaci udruže i daju podršku svojim sunarodnicima u bitki za jednaka prava i mogućnosti.

Jedna od organizacija koja aktivno radi na tom polju je i Koalicija romske omladine Srbije, sastavljena od desetina mladih, akademski obrazovanih Roma i Romkinja, koja svojim aktivnostima pokušava da podigne vidljivost problema sa kojima se suočavaju mladi.

Problemi sa kojima se suočavaju su brojni i čini se slični u svakoj zemlji.

Sadik Saitović, jedan od članova Koalicije romske omladine Srbije objašnjava da i izveštaji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da je diskriminacija prema Romima najveća i da su diskriminisani u svakom pogledu, “i u obrazovanju i što se tiče zapošljavanja ali i u različitim postupcima koji se tiču ostvarivanja prava pred bilo kojim organima javne vlasti“.

Analiza stanja pokazuje da mladi pripadnici romske zajednice imaju nejednake životne šanse u odnosu na vršnjake iz većinske zajednice. Sadik ističe da to dovodi do velikog rizika od socijalne isključenosti.

„Potreba naše omladine za kvalitetnim provođenjem slobodnog vremena bi bila jedna od mogućnosti prevencije“, objašnjava. Kao veliki problem ističe i problem zapošljavanja mladih zbog velikog broja slučajeva diskriminacije.

„Skoro svako od nas zna za poneki primer, time su bili izloženi članovi naših porodica, rodbine, komšije“, ističe ovaj mladić dodajući da treba prekinuti sa objašnjenjima da su Romi i Romkinje nezaposleni samo zbog toga što nemaju dovoljno obrazovanja ili kvalifikacija.

„U Srbiji danas postoji solidan broj obrazovanih pripadnika zajednice koji su diplomirali na fakultetima… ali… nema posla“.

Kao još jedan od problema izdvaja i taj što mladi nemaju priliku odlučuju o poboljšanju svog položaja. Smatra da je vreme za smenu generacija jer stariji lideri nisu raspoloženi da mladima daju da preuzmu inicijativu i da unesu inovativne metode i prakse.

(…)

Tekst “Potencijal mladih Roma i Romkinja” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.