Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Jelene Marić na 32. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 3” (29. oktobar 2015., Impact Hub, Beograd)

Došla sam da vam ispričam jednu bajku, a ona se zove Carpe Diem. Junaci te bajke smo moj budući suprug Aleksandar i ja, i naših 100 kozica koje žive u Srbobranu sa nama. Ja sam po struci pejzažni arhitekta, Aleksandar je pravnik, a u trenutku u kome smo rešili da se bavimo stočarstvom nismo imali nikakva saznanja o toj oblasti. Znali smo samo da želimo da živimo carpe diem, da želimo da imamo mogućnost da odaberemo emociju i energiju kojom ćemo se okružiti. A koze su životinje koje nekako najmanje očekuju i jako su zahvalne za sve što dobiju, sva uložena ljubav vam se višestruko vrati.

U tom prvom trenutku zaista nismo imali podršku, govorili su: “Pobogu, pa niste valjda završavali fakultete da biste čuvali koze?!” Manastir Kovilj je u to vreme prodavao svoje stado, a kada smo se nas dvoje tamo pojavili, bili su ubeđeni da smo došli da prvi put u životu vidimo kako koza izgleda. Bili su u velikom šoku kad smo rekli: “Kupićemo sve!” I mi smo bili u šoku kad su te koze stigle kod nas, jer smo bili potpuno nespremni! Prve večeri smo imali prvo jarenje i ono nije prošlo dobro, uginulo nam je jedno jare. Bili smo očajni: “Mi emotivno nismo za ovo i nećemo to više da radimo” – a radili smo taj jedan dan – “ne možemo mi ovo nikako, ma kakvi…” Sutra nam se rodilo novo jare, živa i zdrava devojčica, i onda su svi plakali: “Sve je u redu, ipak je dobro.”

Bilo je tu mnogo izazova. Desi vam se da aparat za mužu prestane da radi za Prvi maj i onda treba ručno da pomuzete 100 koza. Muzli smo ih ceo dan i taman kad se završila jutarnja muža, već je mogla da počne večernja! Naš prvi sir smo napravili na malom šporetu, u jednoj šerpici koju smo kupili na pijaci i tako je sve počelo. Ja sam noću pravila sir, a preko dana sam radila posao kojim sam se tada bavila. U to vreme se pojavio konkurs Fondacije “Ana i Vlade Divac”, na kome smo dobili naš prvi duplikator, mašinu za preradu mleka; nakon toga je bio projekat Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Pokrajinske vlade, pa zatim i “Pokreni se za posao” kompanije Philip Morris… Zahvaljujući svima njima i našem angažovanju, Carpe Diem danas ima svoju mlekaru po HACCP standardu.

Carpe Diem je ponosni nosilac zlatnih medalja Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, kao i priznanja „Najbolje iz Srbije“ za 2014. godinu. Carpe Diem je izlagao svoje proizvode na EXPO sajmu u Milanu ove godine, a sada se nalazi u najvećim marketima, na rafovima Metroa, Aroma marketa, Univerexporta itd. I sve to za samo godinu dana!

Za nas je vrhunac bio kada smo imali jednu ženu koja je kod nas kupovala jako velike količine surutke, ali nije želela da kaže za šta je koristi. Ispostavilo se da je našu surutku pila kako bi svoj organizam pripremila za veštačku oplodnju. Ne postoji ništa veće od toga da vam neko kaže da koristi ono što ste svojim rukama napravili u nadi da će da začne novi život! Tek kada je ta žena došla kod nas i rekla nam da je ostala u drugom stanju, da nam se zahvaljuje i misli da smo mi mnogo zaslužni za to, tek tada smo razumeli na kom smo zadatku svi zajedno. Plakali smo, jer smo shvatili da naše kozice prave nešto što je zdravlje, pola hrana – pola lek, a da smo mi samo jedna kvačica koja treba da to što koze proizvedu od njih dovede do nekoga ko je kao ta žena, ko je svu svoju nadu uložio u nešto što je važno. Nije bitno da li je to placebo efekat ili nešto drugo – ta žena je zatrudnela i došla je da nam kaže: “Hvala što ste mi pomogli, mislim da ste vi za to zaslužni.” Zaista ne postoji ništa veće od toga. I hvala univerzumu što nam dozvoljava da živimo ovu našu bajku.

***

32. Beogradski Ignite “Uključi se 3”, posvećen obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i temi socijalnog uključivanja, održan je 29. oktobra 2015. godine u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21) u Beogradu, u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženja „Srbija u pokretu“.

Deset sjajnih i inspirativnih govornika je i ovog puta, uz prevod na znakovni jezik i u prostoru koji ispunjava standarde pristupačnosti, u petominutnim nastupima predstavilo šta za njih znači socijalno uključivanje. Tako je publika mogla da sazna: kako u Srbiji izgleda život sa HIV/AIDS; da li naše društvo prihvata osobe koje su promenile pol; da li je kretanje pomoću kolica prepreka za aktivan život; kako svojoj porodici izgraditi dom sopstvenim rukama; kako kroz samozaposlenje stići do posla koji se voli; kako muzika može da pomogne u osnaživanju mladih; kako svako od nas može pomoći izbeglicama koje prolaze kroz Srbiju; kako inkluzivnim obrazovanjem podržati profesionalni razvoj osoba s autizmom; da li je moguće voditi aktivan život i nakon 60. godine života.

Jelena Marić je pejzažni arhitekta po struci. Ideju o gajenju stada od 100 koza i preradi mleka sprovela je u delo. Za samo godinu dana, njen brend Carpe Diem – stvoren na malom imanju u Srbobranu – poneo je prestiznu nagradu “Najbolje iz Srbije 2014”. Jelena veruje da svaki čovek poseduje osobine i kvalitete neophodne za ostvarivanje velikih ciljeva.