Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Aleksandra Bobić (Blog o socijalnom uključivanju)

“Ja sam seljak”, sa ponosom je nedavno sa naslovne strane jednog našeg dnevnog lista poručio Nenad Jezdić, jedan od najboljih glumaca naše scene sa svog imanja u selu Zabrdica kod Valjeva. I još je dodao: “Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece”.

Trend vraćanja poljoprivredi, zaboravljenim zanatima i mestima gde zajednica i zajedništvo još postoje i gde trud i zalaganje mogu da naprave razliku je poslednjih godina postao prilično rasprostranjen širom Evrope. Italija, zemlja u kojoj živim, naravno, nije izuzetak. Naprotiv, imajući u vidu ulogu koju ima u poljoprivrednoj proizvodnji (48 milijardi evra je ekonomska vrednost poljoprivredne priuzvodnje u Italiji što je odmah ispod Francuske i Nemačke u Evopi) i obradi hrane, i uopšte kultu (is)hrane i koji je prerastao u umetnost, rekla bih da Italija prednjači i diktira trendove u ovom smislu.

Ekonomska kriza sa jedne strane, osvešćeni potrošači i sve veća potražnja za ne samo zdravom već i organski gajenom, ambijentalno i etički održivom proizvodnjom i raznovrsnom i autentičnom ponudom sigurno su doprineli svojevrsnoj eksploziji ovog svojevrsnog fenomena povratka zemlji i poljoprivredi. Ne treba zaboraviti ni ulogu tehnologije i komunikacija koje su omogućile i direktan i neposredniji susret /odnos između proizvođača (često malih i usko specijalizovanih) i kupaca bez posrednika i velikih prodajnih lanaca. Rezultati ovih trendova su veoma zanimljivi i incijative koje ih pospešuju su sve brojnije.

Iz niza projekata, podataka i aktivnosti u Italiji izdvojila bih nekoliko naročito zanimljivih i značajnih inicijativa i pojava: novi zakon o socijalnoj poljoprivredi, Rural Hub i online platformu Land2Lend.

Novi zakon o socijalnoj poljoprivredi

U Italiji postoji više od 500 socijalnih zadruga koje se bave poljoprivrednom, njih 400 organizuje kurseve i terapije u poljoprivrednom miljeu namanjene bivšim ovisnicima i osobama sa psihičkim i fizičkim invaliditetima. Oko 5000 ljudi je zaposleno u ovom sektoru koji je u porastu poslednjih godina. Novi zakon o socijalnoj poljoprivredi odobren je u avgustu prošle godine i evo osnovnih novina:

• Socijalna poljoprivreda dobila je definiciju po kojoj obuhvata aktivnosti usmerene na: uključivanje na tržište rada osoba sa invaliditetom i teško zapošljivih kategorija; realizovanje socijalnih usluga i delatnosti uz pomoć poljoprivrednih (materijalnih i nematerijalnih) resursa, a u korist lokalnih zajednica; pružanje terapeutskih usluga kroz interakciju sa životinjama ili kroz gajenje biljaka; edukaciju o ishrani, ambijentalnu i ekološku obuku, očuvanje biljnog i životinjskog biodiverziteta kroz socijalne didaktičke farme.
• Ukazom je ustanovljeno da pokrajine i druge javne institucije mogu da osmišljavaju i posebnim politikama i merama pospešuju razvoj socijalne poljoprivrede, da daju prednost ovim preduzećima prilikom tendera kojima se obezbeđuje snabdevanje školskih i bolničkih menzi; osmišljavaju politike kojima se posebno vrednuju proizvodi socijalne poljoprivrede na lokalnom tržištu, daju prioritet ovim preduzećima prilikom besplatne koncesije nekretnina konfiskovanih od organizovanog kriminala itd.
• Osnovan je Opservatorijum za praćenje socijalne poljoprivrede sa ciljem da definiše smernice u ovoj oblasti, prati rezultate, usmerava i usklađuje poljoprivredu i politiku i bavi se komunikacijom.

Rural Hub

Šta se dobije kada se spoje socijalne inovacije i poljoprivreda? Rural Hub. Prvo i za sada jedino mesto, virtuelno i “stvarno”, koje povezuje ljude, ideje i projekte socijalne inovacije usmerene na poljoprivredu. Aleks Đordano, profesor, haker i marketing guru, zaljubljenik u societing (spoj makretninga i sociologije, nov pristup potrošaču koji više ne traži samo dobar proizvod već i aktivno učešće u njegovom nastanku i distrubuciji) i veoma eklektična ličnost, kaže da se ova mreža istraživača, aktivista i poljoprivrednika bavi novim poljoprivrednim preduzećima koja su zaista ekonomski, socijalno i ambijentalno održiva.

– Naš cilj je – kaže Đordano – da pratimo i proučavamo sve masovniju pojavu povratka mladih i obrazovanih ljudi zemlji. Oni su studirali u inostranstvu, sticali iskustva, imaju odlične komunikativne sposobnosti, savršeno vladaju novim medijima i tehnologijama i odlučili su da se vrate poljoprivredi. Njome se bave na drugačiji način, koristeći sva svoja iskustva i veštine i onaj otvoreni i globalni mentalitet tako tipičan za generaciju kojoj pripadaju. Osim održivosti za njih su karakteristični i mehanizmi ekonomske raspodele na teritoriji na kojoj se nalaze i u korist zajednice. Veoma je važno naglasiti da ovako stvarani proizvodi ne obogate samo proizvođača ili kupca već pre svega zajednicu iz koje su nastali. Na primer, umesto da se pitamo kako da prodamo sir mocarelu u Njujorku trebalo bi da smislimo kako da dovedemo Njujorčane u Napulj gde će sigurno probati najbolju moguću mocarelu u savrsenom skladu sa lokalnim ekosistemom, tradicijom i kulturom.

(…)

Tekst “Ruralne socijalne inovacije” Aleksandre Bobić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.