Piše: Monika Ajvazović (Blog o socijalnom uključivanju)
Kažu stariji „biraj cveće iz svoje bašte“, ali da li se boja kože nekada može prilagoditi osećanjima?
Često čujem komentare kako su žene neke zemlje najlepše na svetu, najzgodnije, najpametnije, najprefinjenije itd. U društvu u kome sam ja odrasla i u državi u kojoj sam rođena, smatra se da su Srpkinje najlepše žene, ali se često i o ženskoj lepoti govori na jako ružan način. U našem društvu stereotipi dominiraju – može se čuti komentar da su sve plavuše glupe i na taj način se svakoj ženi plave kose prilepi etiketa. Stereotipi i predrasude na račun Romkinja su još zastupljeniji. Prva asocijacija na njih je da su prljave, da smrde i čuvena magična predrasuda kojom se posebno neki muškarci vode – „sedam godina sreće“. Da li je ona malo pozitivnija ili još negativnija u odnosu na prethodna dva prideva?
Da li vi znate šta to znači? Možda su se neki među vama nasmejali ili zapitali da li je to zaista istina. Za vas koji ne znate priču, sada ću vam je ispričati. Mnogi muškarci veruju da ukoliko jednoj Romkinji oduzmu nevinost, da im se smeši sedam godina sreće i da će u tom periodu njihov seksualni život procvetati. Prvi put kada sam čula za ovo bila sam tinejdžerka i nisam previše lično tu rečenicu doživljavala, štaviše, bila mi je jako smešna, jer nisam mogla da verujem da neko razmišlja u potpunosti iracionalno. Ali s godinama sam tu frazu sve češće slušala, i u srednjoj školi i na fakultetu i na seminarima. Dešavalo se da imam odbrambeni stav prema momcima iz opšte populacije upravo zbog toga jer sam pomišljala da žele samo „sedam godina sreće“. Često se zapitam da li su moguće veze između Romkinje i nekoga iz opšte populacije? Pokušala sam kroz razgovor sa mojim prijateljicama da odgovorim na ovo.
Merita, 25 godina (Makedonija): „Čest je stereotip da žene Romkinje gledaju u šolju. Kada nekome kažem da sam Romkinja to je prvo pitanje koje mi postave: ‘Da li znaš da gledaš u šolju?’ A ja im odgovaram kako je sramota u 21. veku tako nešto da me pitaju jer je Bog jedini koji ljudima određuje sudbinu. Što se tiče izraza ‘sedam godina sreće’, to je isto predrasuda koju ne-Romi imaju prema Romkinjama i koja je jako negativna. Poznajem parove iz mešovitih brakova koji odlično funkcionišu. Sve zavisi od kulture, karaktera i vaspitanja čoveka.“
Sadona, 21 godina (Crna Gora): „Čula sam za ‘sedam godina sreće’ još u osnovnoj školi i mislim da je to predrasuda, poput onih da su Romi nezainteresovani za školu i da se sve Romkinje rano udaju. Koliko god da ja smatram da su moguće veze između Romkinja i muškaraca iz opšte populacije, u praksi se pokazalo da takva veza ne može da funkcioniše jer će se devojci/ženi uvek prebacivati to što je Romkinja i roditelji neće želeti da se njihovo dete zabavlja ili oženi Romkinjom.“
Tanja, 26, godina (Beograd): „Na komentar ‘sedam godina sreće’ nikada nisam naišla, tako da nisam razmišljala o tome niti me je to ograničavalo ili zabrinjavalo u smislu da će neko da me iskoristi. Stereotipi o Romkinjama su da su one mirne, povučene, da rade sve što im se kaže, da su navikle da trpe nasilje i da vole da imaju mnogo dece. Što se tiče mešovitih veza, smatram da je teže započeti i održati takvu vezu jer zahteva mnogo više truda, ulaganja i razumevanja sa obe strane, posebno od strane dečka da razume devojku i prihvati njenu različitost, njenu porodicu i prijatelje.“
Jasmina, 19 godina (Niš): „Mislim da je to stereotip isto kao i kad kažu da Romkinje gledaju u dlan ili u šolju. Jako je neprijatno čuti to a kamoli naći se u takvoj situaciji! Naravno da veze između Romkinja i ne- Roma funkcionišu, potrebno je samo da obe osobe budu tolerantne i otvorenog uma. I u potpunosti podržavam mešovite veze.“
Silvija, 22 godina (Pirot): „Mnoge Romkinje su povučene i neće ništa reći kad čuju tu rečenicu, ali da li se iko zapitao kako je Romkinji kada čuje tako nešto besmisleno? Romkinje ne donose sedam godina sreće, sam čin vođenja ljubavi smatraju svetinjom i predaju se muškarcima koje iskreno vole. Kada govorimo o vezama i brakovima između ne-Roma i Romkinja, oni na zapadu jesu uspešni, dok se na Balkanu u patrijahalnim sredinama na njih gleda još uvek sa neodobravanjem. Ukoliko ipak dođe do veze/bračne zajednice, porodice supružnika će ih osuđivati možda će ih se i odreći. Veliki broj dece iz mešovitih brakova ima problem sa identitetom. Postoje i primeri koji pokazuju da ljubav ipak pobeđuje sve. Smatram da je za uspešnu vezu i brak potrebno biti čovek, biti širokih shvatanja i prihvatiti čoveka sa svim njegovim osobinama i manama.“
(…)
Tekst “Sedam godina sreće” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
Napiši komentar