Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Biljana Mladenović (Blog o socijalnom uključivanju)

Da li ste znali kada nas statistika Srbije broji kao siromašne? Ili kada vas država „priznaje“ kao siromašne? Da li znate koliko je siromašnih u Srbiji, a koliko od njih država delimično štiti svojim sistemom socijalne zaštite? Da li je u zemljama EU moguće biti egzistencijalno ugrožen? I da li se siromaštvo u EU i kod nas isto definiše?

Šta (statistički) znači biti siromašan u Srbiji? Prema podacima koje objavljuje zvanična statistika u Srbiji siromašan je onaj pojedinac koji na raspolaganju za potrošnju ima manje od 10.223 dinara mesečno [1]. Sa ovim iznosom statistika kaže da je moguće zadovoljiti minimalne životne potrebe i to ne samo one za hranom, već i za one za odećom, obućom, higijenom, stanovanjem, ogrevom i drugim elementarnim potrebama. Ovo pak ne znači da je za dvoje potrebno 20.446 dinara (dupliran iznos potreban za pojedinca), već nešto manje dinara – upravo onoliko koliko resursa ta dva pojedinca mogu da podele u korišćenju (npr, da stanuju u istom prostoru, da se greju, da gledaju TV i sl.). Ovo statistika objašnjava takozvanim „skalama ekvivalencije“ tj, unapred definisanim ponderima koji definišu koliko to resursa više lica može da deli i ostane na istoj (ekvivalentnoj) potrošnji. Ova skala kaže da dva odrasla pojedinca koja žive zajedno mogu da podmire svoje egzistencijalne potrebe sa potrošnjom od 17.379dinara mesečno. Dodatno ukoliko bi u porodici sa dvoje odraslih postojalo dete, ukupan iznos mesečne potrošnje trebalo bi uvećati za tek 5.111 dinara da bi porodica ostala na istom nivou potrošnje.

Šta nadležno Ministarstvo [2] u Srbiji priznaje kao siromaštvo? Nadležno ministarstvo kao siromašne posmatra građane sa 7.530 i manje dinara mesečno [3], što znači da „liniju siromaštva“ definiše niže čak i od one koju je statistika izračunala i objavila kao najnižu sa kojom je moguća elementarna egzistencija. Drugom odraslom licu koje živi u istom domaćinstvu dodaje još 3.765dinara mesečno, a detetu još 2.259 dinara.

A koliko je (statistički) siromašnih u Srbiji? Statistika kaže da je siromašnih oko 670.000 građana [4], tj da ih se upravo toliko nalazi ispod definisane linije potrošnje. Međutim, važno je razumeti da siromaštvo nije jednako raspoređeno između različitih kategorija društva. Npr. u proseku, među 100 lica sa osnovnim ili nižim obrazovanjem siromašno je oko 13 lica, dok je kod više i visoko obrazovanih lica među 100 njih, siromašno tek jedno ili dvoje.

A koliko siromašnih prima podršku od države? Država pomoć namenjenu siromašnima isplaćuje na adrese skoro 252.000 građana i za uzvrat osim spiska papira kojim se taj status dokazuje, obavezuje punoletne korisnike koji su spobosni za rad da dokažu da aktivno tragaju za poslom. Ovaj uslov bi trebalo da spreči pasivizaciju i zloupotrebu sistema zaštite.

Da li u EU postoji siromaštvo? Na ovaj način definisano siromaštvo [5] kao egzistencijalno pitanje, skoro je zanemarljivo u razvijenijim zemljama EU, te su za svoje potrebe razvile nov način merenja siromaštva i alarma koji sugeriše povećan rizik od socijalne isključenosti. Taj drugačiji način merenja siromaštva – mereno kao relativno siromaštvo, tj. kao rizik od siromaštva – kaže da je moguće otkriti lica koja su u većem riziku od ostatka populacije da budu isključeni iz društvenog, političkog, kulturnog života, koja raspolažu sa manje sredstava za život od najveće većine svojih sugrađana.

Kako se onda definiše rizik od siromaštva u EU? Zamislimo da sve naše sugrađane poređamo prema visini mesečnih primanja. Prvo bi se na skali našli oni bez ikakvih sredstava za život, pa bi na skalu dolazili pojedinci sve dok se na njoj ne bi našao najbogatiji čovek u zemlji. Onda bismo našli onog pojedinca iza kog je tačno onoliko građana koliko je ispred njega. On bi se nalazio na središnjoj tački raspodele dohotka u našem društvu. Primera radi, u Srbiji statistika kaže da taj pojedinac raspolaže dohotkom od 21.880 dinara mesečno [6]. Sada je potrebno da uzmemo 60% tog iznosa i pogledamo koliko ljudi živi sa manje od tog iznosa mesečno. Taj iznos u dinarima u Srbiji iznosi 13.128dinara, a broj ljudi ispod tog iznosa je 18,3%. Kako se u zemljama sa veoma visokim središnjim dohotkom i 60% tog iznosa nalazi znatno iznad linije koja bi definisala egzistencijalno siromaštvo, važno je napraviti razliku između ova koncepta egzistencijalnog (apsolutnog) siromaštva definisanog na primeru Srbije i rizika siromaštva u EU. Primera radi u Norveškoj pojedinac je u riziku od siromaštva sa prihodima manjim od 1.820 evra mesečno.

(…)

Tekst “Siromaštvo” Biljane Mladenović u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.