Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Na granici siromaštva u 2014. godini u Srbiji je bilo 25,6% građana, odnosno svaki četvrti, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 43,2%. Rizik od siromaštva najviše preti mladima, a najmanje starijima, kako u Srbiji, tako i u EU. Evropske statistike pokazuju da je procenat onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem najveći u Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj dok najviše onih kojima to lako polazi za rukom imaju Finska, Belgija i Austrija.

U Srbiji su najviše izloženi riziku od siromaštva mlađi od 18 godina (29,6%), a najmanje stariji od 65 godina (20,7%), objavio je 31. marta Republički zavod za statistiku.

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju članovi domaćinstava koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (35,2%).

U zavisnosti od radnog statusa, kod građana starih 18 i više godina najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposleni (47,1%), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca(8,6%). Kod samozaposlenih je ta stopa 2014. godine bila 38,4%, a kod penzionera 13%.

Anketa o siromaštvu Republičkog zavoda za statistiku obuhvatila je 6.055 domaćinstava, odnosno 16.220 građana starih 16 i više godina. Sprovedena je metodom direktnog intervjua i bila je anonimna.

Više Grka živi u oskudici

Rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti u Evropskoj uniji preti četvrtini populacije EU, prema podacima za 2013. pošto svi podaci za 2014. još nisu obrađeni.

Prvi podaci Evropske statističke službe za 2014. godinu pokazuju da je stopa teške materijalne oskudice u EU porasla u Grčkoj za 1,4 procentna poena, kao i u Belgiji, Španiji i Malti, gde je povećanje bilo manje od procentnog poena.

Istovremeno je osetan pad zabeležen u Bugarskoj (za 9,9 procentnih porena) i Letoniji (4,8), kao i nešto manji u Poljskoj, Mađarskoj, Estoniji, Italiji i Velikoj Britaniji.

U 2013. je stopa teške materijalne uskraćenosti u 28 članica EU bila 9,6%, za 0,3 procentna poena niža nego 2012.

Oskudica je 2014, kao i 2013, najviše morila samohrane roditelje, samačka i domaćinstva sa dvoje odraslih i troje ili više dece.

Od materijalne uskraćenosti u Bugarskoj, Estoniji, Poljskoj, Sloveniji u 2014. najmanje su patila domaćinsta sa dvoje odraslih i jednim izdržavanim detetom dok je isti problem u Belgiji, Češkoj, Španiji, Italiji i Mađarskoj najmanje mučio domaćinstva sa dvoje odraslih od kojih je barem jedno staro 65 ili više godina.

I u EU teška oskudica najviše pogađa mlađe od 18 godina. U 2014. je najveći rast u toj grupi stanovništva ubeležen u Češkoj, Malti, Belgiji i Španiji dok je pad registrovan u Bugarskoj, Letoniji, Mađarskoj.

Statistike pokazuju i da je u 2014. procenat ljudi koji nisu u stanju da izađu na kraj sa neočekivanim troškovima u odnosu na 2013. pao u najvećoj meri u Bugarskoj, za 14,5 procentnih poena, i u manjoj meri u Estoniji, Britaniji, Poljskoj, Italiji, dok je u Grčkoj i Mađarskoj porastao, za 4,7 odnosno 1,9 procentnih poena.

Preliminarni podaci ukazuju i da je u 2014. smanjen procenat ljudi koji ne mogu da odu na odmor jednu nedelju godišnje i to u Bugarskoj (za 16,4 procentnih poena), Estoniji (13,1), Poljskoj (8), Letoniji, Mađarskoj, Češkoj, Italiji…

Procenat onih koji ne mogu da jedu jelo s mesom ili vegetarijanski ekvivalent svaki drugi dan smanjen je 2014. u odnosu na 2013. u Bugarskoj (za 11,7 procentnih poena), Mađarskoj, Letoniji, Slovačkoj, Sloveniji, Poljskoj…

Teško sastaviti kraj s krajem

Najveći udeo građana koji “teško” ili “veoma teško” sastavljaju kraj s krajem beleži se u Grčkoj, Bugarskoj i Mađarskoj dok najveći procenat onih kojima to ide “lako” ili “veoma lako” ima Finska a prate je Belgija i Austrija.

Smanjenje udela ljudi koji imaju teškoće da prežive u 2014. je u odnosu na 2013. zabeleženo u Letoniji (5,4 procentna poena), Mađarskoj, Estoniji, Portugaliji, Poljskoj…

Istovremeno je u Sloveniji, Velikoj Britaniji i Estoniji povećan broj ljudi koji bez problema sastavljaju kraj s krajem.

Smatra se da u teškoj oskudici žive oni koji ne mogu da “iznesu” najmanje četiri od devet faktora koji ukazuju na nemaštinu: nemogućnost plaćanja računa i otplate hipoteke ili kredita, da se ode od kuće na odmor u trajanju od nedelju dana, da se svaki drugi dan jede meso ili riba ili vegetarijanski ekvivalent, da se plate neočekivani finansijski troškovi, zatim oni koji nemaju telefon, TV u boji, mašinu za veš, auto, kao i oni koji ne mogu adekvatno da greju stanove.

Izvor: EurActiv.rs