Piše: dr Ljiljana Milošević (Blog o socijalnom uključivanju)
Njeno ime je Ana. Ona je predsednica Inkluzivnog centra „Evo ruka“ i ponosna majka dva dečaka, od kojih je jedan dete sa „višestrukim smetnjama u razvoju“. Rođen je kada je Ana imala 26 godina. Kaže da je bila spremna za roditeljstvo, ali da nije bila pripremljena na to kako da bude majka tako posebnom detetu. Uz to i samohrana majka. Znala je jedino da mora da uradi sve kako bi njeni sinovi imali što lepše detinjstvo – obojica.
I bori se za to svakog dana, već deset godina, u okviru udruženja koje je osnovala, zajedno sa majkama druge dece, koja su posebna po trudu koji svakodnevno ulažu zajedno sa svojim roditeljima za svaki osmeh, svaki korak napred… Njihov cilj je da svojoj deci omoguće što bolji i kvalitetniji život, ali i osnaživanje i pružanje podrške roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom.
Prema podacima UNICEF-a, deca čine 17,6% stanovništva u Srbiji, ali broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije poznat, dok se na formiranju odgovarajućeg Registra već godinama radi. Poseban problem su brojni stereotipi i predrasude koje postoje prema ovoj deci, što značajno doprinosi diskriminaciji i utiče na njihovu prihvaćenost i mogućnost da budu uključeni u zajednicu u kojoj žive. U prilog tome govore i rezultati ankete koja je realizovana za potrebe UNICEF-a, prema kojima se 45% roditelja izjasnilo da su oni ili njihova deca doživeli neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja, zbog činjenice da je reč o detetu sa smetnjama u razvoju – najčešće od nepoznatih osoba/prolaznika (28%), ali i vršnjaka koji pohađaju istu školu (17%), zaposlenih u školama (7%), zdravstvenih radnika (8%).
Mreža dobročinstva
Pomoć deci sa smetnjama u razvoju je dakle neophodna, ali ne i dovoljna. Potrebno je pomoći i njihovim roditeljima i obezbediti im kako finansijsku, tako i psihosocijalnu podršku – kako bi što bolje mogli da brinu o svojoj deci. Ana kaže da društvo i država treba da im pomognu kako bi živeli dostojanstveno, kao korisni članovi društva, a ne samo kao pasivni korisnici državne i humanitarne pomoći. Kaže i da su roditelji dece sa smetnjama u razvoju najčešće skrajnuti i da njihova uloga nije dovoljno prepoznata i priznata u društvu, kao i da bi ljudi trebalo da se drugačije ophode prema njima – ne da ih sažaljevaju, ignorišu ili diskriminišu, već da imaju razumevanja za njih.
Zbog toga je povezivanje roditelja izuzetno značajno – posebno jer se vrlo često dešava da jedan od roditelja napusti porodicu, a prijatelji „okrenu leđa“ kada se u porodici rodi dete sa smetnjama u razvoju. Ana smatra da oni to ne rade iz loše namere, već pre svega zato što je izuzetno teško suočiti se sa takvom životnom pričom. Smatra i da je izuzetno važno da roditelji prihvate svoju decu, njihovu dijagnozu i svoj život sa tako posebnom decom i da aktivno rade na razvoju sposobnosti i potencijala svoje dece.
Inkluzivni centar „Evo ruka“
Inkluzivni centar „Evo ruka“ namenjen je deci različitog uzrasta, sa različitim smetnjama u razvoju, različitim dijagnozama, uključujući i decu sa retkim bolestima. To su deca sa različitim potrebama i interesovanjima, koja u Centru dobijaju posebnu pažnju, uče i razvijaju svoje veštine i talente, kroz kreativne i edukativne radionice i sa kojom se radi na njihovoj što boljoj socijalizaciji. Deca u Centru imaju priliku da učestvuju u različitim aktivnostima, uključujući zabavne, sportske, ali i da rade u plasteniku i pomažu u pripremanju zimnice. Sve to je višestruko korisno, što potvrđuju i istraživanja UNICEF-a, koja su pokazala da fizička aktivnost kod dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju smanjuje hiperaktivnost, pojačava koncentraciju i pomaže im da razviju pripadnost grupi.
Korisnici programa Centra su i roditelji, koji takođe kažu da su tu stekli osećanje pripadnosti i shvatili da nisu sami, da i drugi roditelji imaju iste sumnje, brige, strahove, padove, ali i uspehe. Oni dobijaju i priliku da svoju decu ostave u bezbednom i podržavajućem okruženju. Kažu i da je inkluzija proces tokom kojeg istovremeno vi učite druge, ali i oni uče vas. Tokom proteklih deset godina, ovo udruženje je iniciralo i realizovalo niz značajnih projekata koji predstavljaju primer inovativne inkluzivne prakse i povezivanja porodica i zajednice u kojoj njihova deca žive i odrastaju.
Saradnicima Centra pomažu volonteri, visoko senzibilisani ljudi za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom. Različitih su zanimanja i godina. To su pre svega mladi ljudi iz Srbije, ali i iz mnogih drugih zemalja, čak i onih veoma udaljenih – kao što je Japan. U okviru letnjeg programa, organizuju se i dvonedeljni volonterski radni kampovi, a tokom jeseni vikend kampovi, koji predstavljaju priliku da volonteri steknu iskustvo i osnovna znanja o funkcionisanju udruženja za podršku deci i mladima sa smetnjama u razvoju, ali i socijalnom preduzetništvu i građenju zajednice. Volonteri rado dolaze i kažu da je to mesto gde se druže, uče i rastu zajedno.
Članovi udruženja mogu biti svi koji žele da pomognu i da urade nešto plemenito i korisno – za decu sa smetnjama u razvoju, ali i za sebe, za svoj lični i profesionalni razvoj. A svima koji u svojoj sredini žele da osnuju ovakvo udruženje, Inkluzivni centar „Evo ruka“ spreman je da pruži neophodnu podršku.
Našu decu nosimo kao orden
Njeno ime je Ana Knežević. Po obrazovanju je inženjerka elektrotehnike, a po zanimanju, kako sama kaže, majka i predsednica Udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Kaže i da je uverena da im ova posebna deca nisu data „kao kazna“ i da ona sa ponosom nosi svoju decu „kao orden“. Koliko je takvih majki u Srbiji za čije životne priče ne znamo. Šta činimo za svu posebnu decu, ali i za njihove porodice…
Ako ne možemo da pomognemo na drugi način – možemo makar da im pružimo ruku, da ih vidimo, čujemo i podelimo njihove priče. Možda će ih čuti neko ko može i treba da pomogne više… A ova deca i njihove porodice to svakako zaslužuju i sa pravom očekuju!
——-
Tekst „Socijalna inkluzija – pružimo ruku roditeljima dece sa smetnjama u razvoju” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove dr Ljiljane Milošević možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
Napiši komentar