Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Socijalna preduzeća mogla bi biti ključna u omogućavanju ženama da nađu zaposlenje uprkos trenutnoj ekonomskoj krizi, piše Kejt Holman za engleski časopis Tribjun. Ovakvo razmišljanje podstaklo je Evropski ženski lobi da započne jednogodišnji projekat mapiranja ženskog učešća u socijalnom preduzetništvu u deset zemalja Evrope. Takozvana socijalna ekonomija pokriva širok raspon preduzeća koja obavljaju najrazličitije aktivnosti, od pružanja zdravstvenih usluga i kulturnih servisa do zanatskih poslova i malih manufaktura. Ono što razlikuje socijalna preduzeća od komercijalnih je što je njihov cilj pre svega da ponude društveno korisne proizvode i usluge, a zarada se reinvestira u socijalne svrhe. Osobina ovih preduzeća je i odgovorno i transparentno poslovanje.

Procenjuje se da je socijalna ekonomija u porastu. U Ujedinjenom Kraljevstvu, jednoj od zemalja obuhvaćenih istraživanjem EWL-a, postoji oko 70,000 socijalnih preduzeća koja zapošljavaju oko milion ljudi. Ovaj sektor doprinosi sa više od 24 milijarde funti nacionalnom dohotku. Prema podacima organizacije Social Enterprise UK, 38 posto socijalnih preduzeća predvode žene, dok ih je na čelu malih i srednjih komercijalnih preduzeća samo 19 posto. Preko 90% socijalnih preduzeća ima bar jednu ženu u rukovodstvu, dok je to slučaj u samo pola (51%) malih i srednjih komercijalnih preduzeća. U socijalnim preduzećima su zastupljeniji/e i pripadnici/e rasnih i etničkih manjina – 28% direktora/direktorki socijalnog preduzeća pripada takvoj manjini, u poređenju sa samo 12% u komercijalnim preduzećima.

„Još uvek postoji velika rodna neravnoteža“, istakla je menadžerka EWL-ovog projekta Emili Ašer. „Naš dugoročni cilj je da povećamo vidljivost socijalnih preduzetnika/ca u Evropi i da ohrabrimo žene da započnu sopstvena preduzeća. Tako da je ovaj projekat mešavina istraživanja i lobiranja. Takođe ćemo ispitivati da li su žene primorane da pređu u socijalna preduzeća zbog mera štednje, ali naš opšti stav je da su ovakva preduzeća pozitivan fenomen“, kaže ona. Širom Evrope se pokazalo da su socijalna preduzeća bolje podnela ekonomsku krizu nego komercijalne kompanije. Evropska komisija je 2011. započela inicijativu za finansijsku i logističku podršku socijalnim preduzećima, kao i podizanje svesti o njihovim aktivnostima. Međutim, projekat EWL-a ne finansira Evropska unija, već jedna privatna fondacija. „Socijalno preduzetništvo ima potencijal da stvori radna mesta i doprinese ekonomiji. Ali ono samo nikako nije odgovor na mere štednje. Socijalna ekonomija mora ići ruku pod ruku sa socijalnim uslugama koje pruža država“, kaže Emili Ašer.

Eksperti i ekspertkinje u deset zemalja obuhvaćenih projektom (Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Švedskoj, Litvaniji i Irskoj) sastavljaju bazu podataka preduzetnica, a sprovode i detaljne studije pojedinačnih preduzeća. Rezultati projekta biće objavljivanje izveštaja za svaku državu, kao i uspostavljanje digitalne mreže i izvora informacija za preduzetnice. Zaključci projekta biće predstavljeni na konferenciji u septembru ove godine. „Feministička analiza socijalnog preduzetništva u Evropi je veoma relevantna u trenutku kada EU traži načine da reši probleme masovne nezaposlenosti i rastućeg socijalnog isključenja. Budući da težimo promovisanju feminističke ekonomije, moramo da razumemo sa kojim mogućnostima, ali i rizicima se suočavaju socijalna preduzeća koja predvode žene“, objašnjava generalna sekretarka EWL-a, Džoana Mejkok.

Izvor: Mreža za Evropski Ženski Lobi