Vlada Republike Srbije
Piše: Milan Stojiljković (Blog o socijalnom uključivanju)
Dolazi leto, a kriza je… Kako ga provesti na najbolji mogući način uz minimalna ulaganja, bilo je pitanje koje se mnogima vrtelo u glavi. Kako se bližilo leto, sve smo bili sigurniji da ćemo skoro svi odmor provesti tu gde jesmo.
Ubrzo smo došli na ideju, da kada ne možemo da putujemo i budemo ugošćeni, da budemo domaćini i da gostimo, ali ljude koji će svakako prodrmati nas same i celu lokalnu zajednicu, a to su definitivno stranci! Strani volonteri bi boravili u našem selu i pomagali nam oko tekućih aktivnosti Grupe Kobra, a u međuvremenu bi se družili i upoznavali se sa različitim kulturama, običajima, jezicima i dr.
Rešeni da organizujemo prvi međunarodni volonterski kamp, obratili smo se Mladim istraživačima iz Beograda i Volonterskom servisu Srbije. Ljudi su odmah prepoznali nas kao moguće nosioce ovakvog jednog događaja, i ubrzo nam ponudili obuku za kamp lidere. Nakon trodnevne obuke za kamp lidere u Sremskim Karlovcima, imali smo dve osobe iz organizacije koje su sposobne da vode kamp zahvaljujući stečenim znanjem na tom seminaru. Od organizatora smo dobili kompletnu podršku, ali je bilo potrebno obezbediti sredstva za taj kamp, naročito za hranu i smeštaj volontera. Od participacije koja je bila 20 eura planirali smo da pokrijemo troškove putovanja i obilazaka značajnih lokaliteta, poseta bazenu, razgledanje grada, i dr. slične aktivnosti koje se uglavnom odnose na rekreaciju.
Kamp smo predvideli za prvu polovinu jula, 13 dana, pa smo morali još maja da krenemo sa traganjem za donatorima. Iako smo poslali više od sto zahteva i molbi za donacijama u vidu robe za kamp, nismo imali mnogo sreće sa pozitivnim, ali i uopšte sa odgovorima. Fascinantno je da mnoge firme, naročito lokalne mesare, pekare i sl. uopšte ne koriste mail kao sredstvo komunikacije. Veliku nadu nam je ulila uprava grada Niša koja nam je obećala 50.000 dinara za projekat. Smatrali smo da je ova suma dovoljna da se obezbedi hrana za volontere. Smeštaj smo obezbedili zahvaljujući danonoćnom radu naših članova i volontera na uređenju prostorija Doma kulture u Donjoj Toponici istvaranjem kuhinje, mokrog čvora, trpezarije i sl.
U totalno napuštenoj prostoriji u kojoj se glasa za vreme izbora i gde se održavaju sastanci Saveta građana postavili smo laminat koji je doniralo preduzeće Delta Bild, naravno, zahvaljujući ličnim poznanstvima i lokalpatriotizmu vlasnice. Jedan meštanin, električar, popravio je svetla, drugi, stavio rešetke na prozorima, mi izgletovali i okrečili i za par dana smo imali novu prostoriju. Od izviđačkog odreda „Lola“ iz Niša, sa kojima inače dugo sarađujemo, dobili smo na korišćenje podmetače i vreće za spavanje, a naše kreativne članice su organizovale radionice u kojima su sašile jastuke sa srpskom zastavom sa jedne, i zastavom zemlje učesnice, sa druge strane, koje su naknadno sašile, nakon objavljivanja liste volontera. Kuhinju smo opremili tako što smo svi doneli po nešto od kuće, od sudova i pribora za jelo pa sve do frižidera i mikrotalasne peći. Veliki problem je bilo kupanje volontera, ali se komšija ponudio da to sredi. Postavio je veliko bure, pored poljskog toaleta pored Doma, i tuš. Uprava za poljoprivredu nam je odborila projekat koji smo dugo očekivali, kojim smo rešili pitanje toaleta unutar Doma, ali i pitanje tuširanja vodom iz bojlera. Ovo nam je mnogo pomoglo i olakšalo sam kamp, iako su radovi na tome završeni tek dva dana pred početak kampa.
U međuvremenu, Mladi istraživači su publikovali naš kamp, pored još 12 kampova u Srbiji, i na naše oduševljenje, brzo se napravila lista naših kampera. Dobili smo i dve liderke, volonterke Mladih istraživača, koje su nam pomagale oko svega, a najviše oko brige o volonterima.
Za to vreme, mi smo napravili klupice za sedenje ispred Doma, dobili veliki suncobran od još jednog komšije, i cela priča je u startu bila fascinantna u smislu koliko su se lokalci, a naročito ljudi koji se do sada nisu mnogo uključivali u naše aktivnosti, uključili u pripremu, ovog, za sve nas, milenijumskog poduhvata. U iščekivanju kampa, počeli su da stižu rođaci, unuci i unuke, koji godinama nisu provodili leto u Toponici, kod svojih bližih i daljih iz sela. Selo je, sa ukupno 340 stanovnika, za njih, postalo metropola. Doktor u penziji nam je obezbedio prvu pomoć, vatrogasac u penziji aparat za gašenje požara, i sve je bilo spremno. Kamp je bio prijavljen Policijskoj upravi u Nišu, kao i sami stranci kada su stigli. Činilo se da nema problema i da samo stranci treba da dođu, međutim nije tako lako bilo…
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar