Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Teta Danu – gospođu Danicu Šmic, rođenu Beograđanku, penzionisanu nastavnicu matematike i fizike, upoznala sam, sada već daleke, 2003. godine na jednom od konsultativnih sastanaka sa predstavnicima OCD i starima u procesu izrade Strategije za smanjenje siromaštva. Predstavila se kao volonter Crvenog krsta, a na mene je ostavila snažan utisak jer je zračila izuzetnom velikodušnošću, zadovoljstvom i spokojem i bila je preplavljena saosećanjem. Ništa se nije promenilo u proteklih deset i više godina. I danas je čila, puna energije i života i potpuno posvećena dobrobiti drugih.

Živi u Beogradu, na Senjaku, i poznaje skoro svaku zgradu/kuću i njihove žitelje u svih 50 ulica. Više od 30 godina posvećena je volonterskom angažmanu preko Crvenog krsta Savski venac. Obilazi i pomaže svima kojima je to potrebno na Senjaku, počev od romskih ugroženih porodica i njihove dece kojima deli čokoladice,  dece iz Doma za nezbrinutu decu „Drinka Pavlović“ koji je u njenom komšiluku, do najstarijih žitelja Senjaka, a posebno onih koji žive sami i ugroženi su zbog bolesti, siromaštva, usamljenosti… Podstiče i pomaže starijima da odu na neku pozorišnu predstavu, izložbu, izlete brodom, zajednička druženja, čime im pomaže da ostanu barem u nekoj meri uključeni u život zajednice.

Često je vodič patronažnim sestrama iz Doma zdravlja, da pronađu neku bakicu koja stanuje u zabačenoj, maloj uličici da bi joj pružile neophodnu medicinsku pomoć.

Uživa poverenje i mnogih sredovečnih i imućnijih žitelja Senjaka, koji često preko nje direktno pomažu najugroženije sugrađane iz zajednice, bilo da im kupe hranu, odeću, plate lek ili šta je već potrebno.

Pitala sam je šta joj danas znači to što toliko dugo nesebično pomaže drugima. Objasnila mi je da je to čini srećnom, da joj predstavlja zadovoljstvo, da ispunjava svoj životni ritam, druži se sa drugima, uči od njih i uživa kada i nemoćnije od sebe učini, makar na trenutak, ispunjenim i srećnim.

Objasnila mi je da su joj sinovi odrasli, a već i unuci i da svi oni vode svoje živote a ona ima vremena na pretek i ispunjava ga pomažući drugima.

Teta Dana u potpunosti živi svoj sistem vrednosti, a to je borba za dobrobit najisključenijih članova zajednice.

Želela sam i lično da pođem jednog dana sa njom na teren i da upoznam neke od onih kojima ona nesebično pomaže i brine za njihovu dobrobit. Padala je kiša i dan bio hladan, i iako ima 77 godina, nije joj to smetalo da krene u obilazak onih kojima je najteže.

Zastala je pored trošne kućice u sporednoj uličici i pokucala na prozor. Nešto kasnije, na prozoru se pojavila bakica, u dubokoj starosti (94 godine) koja živi sama, bez ikakvih ličnih primanja. Nismo ulazile kod nje, ali je bilo očito da je zabrinuta jer je pri kraju sa ogrevom, a i dalje je hladno, pa joj je teta Dana obećala da će već sutra otići u Centar za socijalni rad da moli za materijalnu pomoć. Inačeje redovno obilazi, nekada posedi i popriča sa njom, nekada samo kucne da je vidi i čuje kako je. Ne zaboravlja je i kada Crveni krst daje drva ugroženima ili pakete hrane.

(…)

Tekst “Teta Danin doprinos da bude manje osiromašenih života” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.