Vlada Republike Srbije
Ekonomska kriza podstakla je zapošljavanje na radnim mestima sa visokim platama, što su, prema najnovijem evropskom istraživanju, najbolje iskoristile žene. Zaposlenost žena je za dve godine između 2011. i 2013. lagano porasla dok je kod muškaraca znatno smanjena. Muškarci su se više zapošljavali od žena samo na najslabije plaćenim poslovima. Razlike između muškaraca i žena izbrisane su kod zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom kojim su pre krize dominirale žene.
I dok su se radnici za rad na dobro plaćenim mestima tražili, tražnja radnika sa srednjim platama pala je u velikoj meri. Te srednje plate najčešće su u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji, sektorima koje je kriza najviše pogodila.
Takva situacija išla je u korist radnicama i jaz u zaposlenosti između muškaraca i žena je smanjen, pokazalo je istraživanje Evropske agencije za uslove rada, života i industrijske odnose -Eurofond (Eurofound).
Od sredine 2011. do sredine 2013. godine zaposlenost žena umereno je povećana, za 60.000 , a kod muškaraca je smanjena za gotovo 1,4 miliona, preneo je EurActiv.com.
Agencija je navela da dok prerađivačkom industrijom i grajdevinskim sektorom dominiraju muškarci, sektorima sa najvećim rastom zaposlenosti, poput zdravstva i obrazovanja, dominiraju žene kod kojih se beleži tendencija da imaju posao sa višim satnicama.
Rast zaposlenosti muškaraca nadmašio je rast zaposlenosti žena samo kod najslabije plaćenih poslova. To je, u izvesnoj meri, posledica činjenice da su muškarci koji su ostali bez posla u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu prihvatali slabo plaćene poslove u uslugama u sektorima hrane i pića, građevinarstva i maloprodaji.
Zaposlenost žena na najmanje plaćenim poslovima pala je međutim zato što su se vlasnici kuća u uslovima krize lišavali usluga čistačica i radnica za pomoć u kući, navodi se u izveštaju Evropski monitor poslova za 2014.
Kriza briše rodne razlike
Ranije su po poslovima sa nepunim radnim vremenom prednjačile žene, međutim, situacija se promenila u vreme krize, kada su muškarci sve češće prihvatali takve poslove. Naime, muškarci su zauzeli više od 60% novih poslova sa nepunim radnim vremenom iz kategorije slabo plaćenih kojom obično dominiraju žene – negovateljice, prodavačice, čistačice i pomoćne radnice.
Istovremeno su novi poslovi sa nepunim radnim vremenom za žene bili na profesionalnim i menadžerskim pozicijama, npr. u administraciji, zdravstvu, trgovini. Ta radna mesta uglavnom su ona sa punim radnim vremenom pretvorena u ona sa nepunim, kao i novootvorena radna mesta sa nepunim radnim vremenom.
Inače, evropsko tržište rada muči paradoks – dok se Unija bori sa rekordnom stopom nezaposlenosti u svojim članicama, milioni radnih mesta u brojnim sektorima ključnim za ekonomski razvoj su nepopunjeni.
Uprkos naporima da se spusti nezaposlenost i unaprede veštine domaće radne snage, internacionalne kompanije sa sedištima u Evropi i mala i srednja preduzeća imaju problem da nađu radnike koji su im potrebni.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar