Vlada Republike Srbije
Piše: Bojana Dimitrijević (Blog o socijalnom uključivanju)
Od kada postoji ljudski rod, prisutna je i čovekova tendencija da potčini i prilagodi sebi sve što ga okružuje. Pripitomljavanje životinja, navodnjavanje i đubrenje biljaka radi boljeg prinosa, danas se opravdano mogu smatrati arhetipskim modelom prilagođavanja okoline ličnim potrebama. Mada ih još uvek koristimo, složićete se da su prilično zastarele – sustigli su ih novi ljudski prohtevi: za udobnošću, komforom, elegancijom i sl. Savremenom čoveku više nije npr. jedino bitno da ima „krov nad glavom“, već i kako taj dom izgleda: ima li vesele boje i/ili lep pogled na neko zelenilo kojim će odmoriti oči posle napornog dana, da li u njemu ima dovoljno prostora da upražnjava i (neki) svoj hobi: npr. ples ili jogu.
Naravno, spisak svega onoga što bi pojedinac želeo da prilagodi sebi mnogo je duži i najčešće predstavlja potrebu za udobnošću, sigurnošću i samopoštovanjem. Mogućnost prilagođavanja okoline potrebama pojedinca najčešće zavisi od brojnih faktora, pri čemu preovladava mišljenje da je za zadovoljavanje pomenutih ljudskih potreba sve objekte od javnog značaja neophodno prilagoditi po principu tzv. univerzalnog dizajna. Ali šta je to univerzalni dizajn? I da li on uopšte postoji?
Odgovore na postavljena pitanja, možemo dati i analizom pristupačnosti okruženja potrebama osoba sa hendikepom. Na prvi pogled može se učiniti da pomenuta populacija i univerzalni dizajn imaju malo toga zajedničkog- korisnicima invalidskih kolica za nesmetano kretanje potrebne su samo rampe i liftovi, pa čemu onda toliko filozofiranja o univerzalnom dizajnu? Ali gde su tu osobe sa oštećenjem vida ili sluha, lica koja se otežano kreću, kao i sve one osobe koje se zbog postojanja nekog hroničnog (golim okom najčešće nevidljivog) oboljenja često nalaze u situaciji hendikepa. Kao što možete i sami zaključiti, osobe sa hendikepom predstavljaju vrlo heterogenu populaciju, zbog čega se dizajniranje „za njih“ ne može svesti „samo na rampe i liftove“ – treba njima još mnogo, mnogo toga, pri čemu je najvažnije zapamtiti da: mi, osobe sa hendikepom, ne tražimo nikakav luksuz – samo želimo da se osećamo komforno i sigurno, baš kao i svi pripadnici opšte populacije. Za to nam možda treba tu i tamo koja sitnica više: npr. rampa, gelender, malo više prostora u kupatilu, držač u tuš kabini, čitač ekrana na računaru i slična pomagala. Ali zar sve do sada pobrojano ne bi moglo i vama biti od koristi? Da kada se npr. predveče (umorni) vratite sa posla, vaš kompjuter vam „pročita“ nešto od beletristike, isto kao što vam sada koristi za slušanje omiljene muzike… Ili ste se možda dosetili da u nabavku ponesete torbu sa točkićima i tako bar malo odmorite rame od nošenja tereta. Priča međutim, ne može imati hepiend – na ulazu u (vašu) zgradu dočekuju vas stepenice, pa će (verovatno puna) torba, opet morati u vaše naručje. Ali ako pored tih stepenica postoji i rampa za kretanje korisnika invalidskih kolica – problem je rešen. Uz nju ćete bez problema moći da gurate svoju torbu.
Pored činjenice da sve (ili bar najveći broj) onog što treba osobama sa hendikepom, znatno koristi i pripadnicima opšte populacije, ne sme se zaboraviti ni to da se osobe sa hendikepom među sobom znatno razlikuju, tako da nešto što „deluje/izgleda“ prilagođeno jednoj osobi sa hendikepom, ne mora tako izgledati i nekoj drugoj, čak i kada imaju istu vrstu hendikepa (ili/i istu dijagnozu). Tako npr. osoba koja koristi elektromotorna invalidska kolica može savladati i nešto strmiju rampu od osobe koja samostalno upravlja ručnim-mehaničkim invalidskim kolicima, dok će u isto vreme „vozaču“ elektromotornih kolica trebati nešto šira vrata. Ali nagibi rampi i širina vrata precizno su propisani standardima pristupačnosti… Šta ćemo (mi) sa drugim elementima uređenja enterijera i eksterijera? Na koju visinu postaviti držač u tuš kabini hotela – ne znamo da li će nam gost biti patuljastog rasta ili možda (ex)košarkaš koji se usled povrede noge nalazi u situaciji hendikepa, pošto je nestabilan? Postavljena pitanja proističu (i) iz mog ličnog iskustva funkcionisanja osoba koji imaju neki oblik hendikepa, pa ću navesti i nekoliko slikovitih primera.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar