Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dragana Malidžan Vinkić (Blog o socijalnom uključivanju)

Deca u uzrastu od 11 godina i dalje su vrlo neposredna, iskrena i željna igre i šale. Svi volimo da predajemo petacima i volimo energiju koju donose sa sobom.

Dok su još tako detinjasti i na korak od adolescencije, vrlo je važno da sa njima izgradimo kvalitetne odnose od početka i da se u razredu napravi jedna radna, vesela i angažovana klima u kojoj učenici mogu da napreduju i imaju zdrave i iskrene odnose.

Budući da je petacima sve novo i da ih drži još uvek ona dečja radoznalost, koju većina, nažalost, gubi kako raste i sazreva, važno je iskoristiti taj momenat i uvesti ih u svet predmetne nastave i novih pravila i obaveza koja nastupaju.

Sadašnji petaci

Jedan od dobrih primera prakse je uključivanje učenika sadašnjih petih razreda u ulogu onih koji će četvrtacima predstaviti kako je to biti petak. Tako učenici četvrtog razreda dobijaju neku sliku o onome što ih čeka i ne odlaze u skroz nepoznato. Ova mala intervencija može spokojno da deluje na učenike s teškoćama jer mogu da dobiju neke odgovore o novinama koje ih očekuju.

Učenici kojima u petom razredu predajem Građansko vaspitanje zaduženi su da, tokom drugog polugodišta, razmenjuju iskustva sa četvrtacima, drže predavanja, prezentacije o onome što ih očekuje. Na kraju je obavezna tura po školi i kabinetima.

Jedne godine su bili zaduženi za postavljanje znakova po kojim budući petaci mogu da se orijentišu po školi i da prate pravila kretanja po stepeništima i hodnicima. Ovakav tip obeležavanja može biti od pomoći deci sa autizmom koja često bolje reaguju na ideogramska rešenja nego na verbalna. Ove godine pokušavamo da sprovedemo efikasniji način ulaska u školu, smanjenje gužve na stepeništima i ispred kabineta (dodatno obeležavanje hodnika, poruka o kretanju, zanimljivih sadržaja po zidovima ispred kabineta da bi učenici imali čime da se zabavljaju dok čekaju da uđu u učionicu…).

Hodnici. zidovi, stubovi. klupe škole/kabineta mogu biti izuzetno interaktivni i stimulišući i to treba iskoristiti u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja (različitim ili istim bojama postavljati strelice po podovima, zidovima, krupnije napisani nazivi kabineta, numerisanje kabineta, plakati poznatih ličnosti vezani za predmete i kabinete, raspored časova postaviti na vidno mesto i u velikom formatu, Brajevim pismom obeležiti kabinete, zidove…).

Budući petaci

Postoji mnogo načina kako se brzo i efikasno može upoznati jedan razred koji ima učenika sa teškoćama, a sa kojim jeste ili nije rađen IOP. U zavisnosti od toga da li u novom razredu samo predajete ili ste im i razredni starešina, u uvodnim časovima na početku školske godine upoznavanje možete izvesti kroz niz kratkih radionica kako biste ih pripremili na svoj predmet i pravila i obaveze koje ih očekuju. Evo nekoliko primera dobre prakse koje primenjujem sa petim razredima koji u svom odeljenju imaju učenike sa teškoćama.

Radionice

Radionice koje su efikasne za upoznavanje učenika kojima ćete predavati su one u kojima svaki učenik ima za zadatak da predstavi svog para s kojim sedi ili, postavljen u krugu, osobu kojoj baca loptu, tako što mora da kaže tri lepe stvari o njoj.

Radionica za prihvatanje različitosti koja uvek upali je ona koja od učenika zahteva da se raspoređuju po grupama u skladu sa zahtevom npr. ko voli da pije više gazirane sokove, ide u jednu grupu, a ko voli ceđene sokove, u drugu. Neograničen je broj podela, učenici se zabavljaju prelazeći s jedne na drugu stranu, nekad su sa nekim učenicima različiti, a u nekim slučajevima isti. Kada se završi sa zahtevima, treba porazgovarati s učenicima o utiscima.

Radionica za zbližavanje učenika koji u razredu retko dolaze u kontakt izvodi se tako što se da zahtev da svako neđe jednog učenika sa kojiim prethodne četiri godine nije nikad ili je vrlo retko sedeo. Zatim, sa tim parom, treba da nađu 5 stvari koje zajedno vole iz oblasti škole, sporta, muzike, hrane, filma, zabave… Cilj je da deca osveste koliko su svi oni različiti, a opet mogu sa svakim da nađu nešto što im je zajedničko ili nešto što mogu novo drugima da pokažu.

Radionica za upoznavanje s predmetom je vrlo jednostavna, dozvoljava svakom da se uključi u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima. Na tabli se napiše naziv predmeta, a učenici izgovaraju svoje asocijacije. Dok ređaju pojmove, navodite ih da ih stave pored srodnih reči. Svako može da kaže nešto, nema pogrešnih odgovora, a svi zajedno daju sliku o predmetu.

(…)

Tekst “Uvodni časovi na prelasku u predmetnu nastavu” Dragane Malidžan Vinkić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.