Vlada Republike Srbije
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da treba mnogo da se radi da bi se u Srbiji iskorenila diskriminacija.
Ona je u vestima TVB92 govorila o tome šta kao svoje probleme navode nacionalne manjine, kako rešavati probleme, kao i o rezultatima istraživanja mišljenja većinskog stanovništva prema manjinama, koje ima velike odlike diskriminatorskog.
“Mi smo danas u otvorenom razgovoru nastojali da zajedno prepoznamo šta su ključni problemi i prioriteti i da se zajedno bavimo delovanjem za sprečavanje i suzbijanje diskriminacije. Zajednički stav je da je najveći problem pravo na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Postoji i pitanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina, a tu postoji veliki problem i u vezi sa budućnošću lokalnih medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina”, navela je Petrušićeva.
Prema istraživanju kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, 57 odsto ispitanika ne želi Albance i Rome u porodici, a svaki drugi građanin Srbije ne želi da im Albanac bude vaspitač dece. Petina ispitanih kaže da su manjine same odgovorne za situaciju u kojoj se nalaze.
“To su podaci koji sve nas treba da brinu. To je pokazatelj koliko je veliki stepen etničke i socijalne distance i to je nešto sa čime se moramo suočiti ako zaista želimo da menjamo stvari i svest ljudi, kao i da budemo upoznati kakve opasnosti ovakva situacija donosi”, dodala je Petrušićeva.
Poverenica navodi da je neophodno vreme kako bi se ovakav odnos većinskog stanovništva prema manjinama promenio.
“Ti stavovi su formirani u ranoj mladosti i teško se menjaju, postoji veliki problem sa prevazilaženjem predrasuda jer su one duboko ukorenjene. Ako želimo da se menjamo moramo da imao svest da promena dolazi samo dugoročnim merama i ništa se ne može uraditi preko noći. Važno je da znamo da ne smemo da propustimo šansu da u nastavnim programima škola moramo da imamo i teme ljudskih prava, ne samo kao definicije, već kao suštinu”, ističe Petrušićeva.
Kancelarija poverenice je uradila istraživanje o tome šta državni službenici misle o pravima manjina. Rezultati su gotovo identični.
“To je prvo istraživanje takve vrste. Želeli smo da vidimo stavove zaposlenih u javnoj vlasti na svim nivoima i granama vlasti. Da znamo njihove stavove i to koliko znaju o propisima koji su u vezi sa zaštitom od diskriminacije. Oni dele stavove društva, stavove građana, a ono što je zabrinjavajuće je to što čak 20 posto zaposlenih u javnoj državnoj vlasti smatra da su manjine same krive za diskriminaciju. To je relativizacija odgovornosti državnih organa za promenu položaja manjina”, objašnjava Petrušićeva.
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se sutra, 10. decembra, kao podsećanje na dan kada je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.
“Želim da čestitam građanima i građankama Međunarodni dan ljudskih prava koji sve treba da podseti na misao koja inspiriše priču o ljudskim pravima, da su sva ljudska bića rođena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Dosta toga se učinilo na promociji ljudskih prava, napravljen je dobar pravni okvir, ali postoje teškoće u primeni i na tome moramo da radimo”, zaključila je Petrušićeva.
Izvor: B92
pdf [3 MB]
Napiši komentar