Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Priznanje koje kompanije, mala i srednja preduzeća žele da poseduju (Foto: BCIF/ Dragan Kujundžić)

Već šest godina dodeljuje se – u četiri stalne i četiri promenljive kategorije – priznanje čiji je cilj da ukaže na kompanije i preduzeća koja su doprinela opštem dobru, tj. koja su svojim projektima, samostalno ili u saradnji sa civilnim organizacijama, na najrazličitije načine poboljšala uslove života u lokalnoj i široj zajednici.

“Virtus” je latinska reč koja označava hrabrost, vrlinu, valjanost. Već šest godina Balkanski fond za lokalne inicijative dodeljuje „Virtus nagradu” za korporativnu filantropiju. Na listi dobitnika simboličnog priznanja, prema jednoglasnoj odluci žirija, zaslužuju da se nađu kompanije i preduzeća koja svojim akcijama, samostalno ili u saradnji sa organizacijama civilnog društva, najjednostavnije rečeno – doprinose opštem dobru!

Kako kaže Marija Mitrović, menadžerka programa filantropije Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), tokom šest godina dodeljivanja bilo je situacija da je za pojedinu kategoriju žiri bio “na slatkim mukama”. Ali, bilo je i prilika, kao prošlog decembra, da u pojedinoj kategoriji bude minimalni broj kandidata.

– Opšta ekonomska kriza, nepovoljni zakonodavni i fiskalni okvir uticali su da je bio smanjen broj akcija i kompanija koje su mogle da konkurišu za Virtus nagradu. Međutim, ohrabruje da u Srbiji sve više velikih kompanija, malih ili srednjih preduzeća iz svih delova zemlje, prepoznaju značaj angažovanja, tj. teže da pomognu život u široj zajednici u okviru koje i sami posluju, kaže ona.

U prilog tome su pokazatelji istraživanja koje je BCIF sproveo početkom ove godine. Uočeno je da se u kompanijama poboljšalo znanje o tome šta je korporativna filantropija kao i broj onih koje imaju strategiju ili godišnji programe za akcije najrazličitijeg tipa: od izdvajanja novca do angažovanja zaposlenih, a sve u cilju izgradnje korporativnog filantropskog okvira, u odnosu na period kada je nagrada konstituisana – 2007. godine.

Među 12 dobitnika za 2012. godinu našle su se i kompanije: Radio-difuzno preduzeće B92 – prvonagrađeni za doprinos na nacionalnom nivou; Lafarž BFC – za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj posluju i Sosijete ženeral banka kao dvostruki laureat – za dugoročno partnerstvo profitnog i neprofitnog sektora i u kategoriji Volontiranje.

Njihovi predstavnici odgovorili su na pitanja kako pristupaju društveno odgovornom poslovanju.

– Nagrada Virtus koju B92 po treći put dobija za doprinos razvoju filantropije je za nas važno priznanje. To je pokazatelj kako radimo i koliko pomeramo granice i standarde, kaže Gordan Paunović, menadžer Akcija B92 i dodaje da se trude da budu inovativni i da jedinstvenu poziciju medijske kompanije iskoriste kako bi akcije iz domena društvene odgovornosti i korporativne filantropije realizovali na originalan način.

– Kada tri puta u šest godina dobijete ovakvo priznanje, to pokazuje da napredujete i da stalno postavljate nove i teže ciljeve i da uspevate da ih ostvarite. Zato je nagrada Virtus ne samo trenutak zadovoljstva učinjenim već i trenutak refleksije u kome možemo da ponovo promislimo koliko smo uradili od 2006. kada smo definisali našu CSR operaciju do danas, ističe Gordan Paunović.

Svečanost dodele Virtus nagrada za 2012. godinu održana je u Skupštini Srbije (Foto: BCIF/ Dragan Kujundžić)

A na pitanje da li u Srbiji ima pomaka u odnosu na period od pre nekoliko godina, on odgovara: – Nije problem svest koliko ekonomska kriza koja je redukovala mogućnosti za sprovođenje akcija. Raznim kampanjama i aktivnostima u srpskom društvu poslednjih godina ova ideja je plasirana na način koji ne ostavlja nedoumice oko značaja, tako da sam siguran da je ta svest prisutna. U 2013. zaista više ne moramo da objašnjavamo šta radimo i zašto je to bitno, na način na koji smo 2006. morali potencijalnim donatorima da objašnjavamo šta je to i zašto je važno davati zajednici, ilustruje on.

Aleksandra Nenadović, menadžer za komunikacije u Sosijete ženeral banci, koja je i 2009. bila dobitnik, ističe da su na poslednje priznanje posebno ponosni zbog angažovanja zaposlenih kao volontera u okviru projekta “Inkluzivna akademija”. Pokrenuta je u saradnji sa Forumom mladih sa invaliditetom, a cilj je da se mladima sa hendikepom kroz obuke i predavanja omogući da unaprede veštine i znanja kako bi podigli sopstvene kapacitete prilikom zapošljavanja.

– Poslednjih šest godina bili smo aktivno uključeni u brojne socijalno–inkluzivne projekte neprofitnog sektora. Mnoge smo sami inicirali, pozivajući partnere i druge kompanije da doprinesu razvoju korporativne filantropije, pojašnjava ona uz ocenu da, sagledavajući dosadašnje aktivnosti, mogu da kažu da ta misija nije ostala bez rezultata i da su, zajedno sa partnerima, uspeli ne samo da podignu svest zajednice o dugoročnim problemima, već da za neke od njih ponude konkretna rešenja.

O načinu izbora partnera, Aleksandra Nenadović kaže da se obavlja u skladu sa smernicama strategije banke u domenu korporativne filantropije. – Planiramo projekte koji će se realizovati tokom godine. U skladu sa tim vrši se i izbor partnera u lokalnoj sredini, uglavnom onih koji pripadaju neprofitnom sektoru, a neretko su i međunarodne organizacije, državne institucije. Samo u okviru “Inkluzivne akademije” do sada je učestvovalo najviše volontera, zaposlenih u Banci; njih 40 je u različitim domenima (finansije, IT) kontinuirano obučavalo 28 kandidata uključenih u projekat.

Beočinski ogranak svetske kompanije Lafarž je dobitnik za doprinos u lokalnoj zajednici. Ono zbog čega su sami Beočinci zadovoljni je otvaranje novih radnih mesta kroz Biznis park. Kako kaže Snežana Petrović, menadžer komunikacija, trude se da budu partner i oslonac lokalnoj zajednici.  – Kroz budžet koji smo obezbedili izgrađen je sportski centar u Beočinu, rekonstruisan regionalni put ka Novom Sadu i brojni lokalni putevi u našoj opštini: renovirane su škole, izgrađena dečija igrališta, izgrađen je novi gradski trg i finansirani programi iz oblasti kulture i očuvanja tradicije. Naročito je značajan projekat Beočin Biznis park, čime smo novim investitorima stavili na raspolaganje 20 hektara infrastrukturno opremljenog zemljišta. Trenutno, imamo tri investitora u Biznis parku. Prvi je počeo sa radom početkom prošle godine, a on obezbeđuje 150 radnih mesta i proizvodni program koji je gotovo u potpunosti namenjen izvozu. U ovoj godini očekujemo početak rada i druga dva investitora , koji će obezbediti više od 200 novih radnih mesta, ne krije zadovoljstvo Snežana Petrović.