Vlada Republike Srbije
Skupština Srbije počeće 15. jula vanredno zasedanje na čijem dnevnom redu su i izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sindikati, koji najavljuju proteste zbog novog zakona, najviše su se protivili odredbama koje će uticati na zarade, kao i izmenama u pogledu proširenog dejstva kolektivnih ugovora, za šta su uslovi pooštreni.
Na dnevnom redu zasedanja, koje je zakazano na zahtev Vlade, nalaze se i Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava i Izveštaj o poplavi i preduzetim merama.
Izmenama zakona o radu predviđeno je da naknada po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža.
Otpremnina za otpuštanje kao tehnološki višak će se takođe obračunavati samo za godine provedene kod trenutnog poslodavca, a ne za ceo radni staž kako je do sada bilo predviđeno, i to u iznosu od najmanje trećine zarade po godini staža. Otpremnina zbog odlaska u penziju iznosiće dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri kao do sada.
Zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad.
Produženo je maksimalno trajanje ugovora na određeno vreme sa godinu dana na dve, ili u izuzetnim okolnostima na tri. Takođe, ukinuta je starosna granica od 30 godina za sklapanje ugovora o povremenim i privremenim poslovima preko omladinskih zadruga.
Dodatno se regulišu ugovori sa nepunim radnim vremenom i rad na daljinu, kao fleksibilni oblici zapošljavanja.
Predviđeno je da poslodavac može bez aneksa ugovora da prebaci zaposlenog na drugo radno mesto usled potreba posla, do 45 dana u godini, i uz zadržavanje iste plate.
Kada je reč o korišćenju godišnjeg odmora, zaposleni će ovo pravo dobiti posle mesec dana neprekidnog rada, a ne kao do sada posle šest meseci. Sa druge strane, više neće biti naknade za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Zato se ukida i pravo na potvrdu o neiskorišćenom godišnjem odmoru.
Tokom godišnjeg odmora zaposleni će dobijati osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Iznos će zavisiti od toga koliki su dodaci na zaradu, poput toplog obroka i regresa.
Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.
Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.
Kada je reč o proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, predviđeno je da odluku o proširenju donosi vlada, a uslov za proširenje je pooštren, tako da se sada može proširiti samo ugovor koji pokriva 50% zaposlenih u toj oblasti, a ne 30% kao do sada.
Skraćen je rok za pokretanje postupka protiv rešenja kojim zaposleni smatra da je oštećen sa 90 na 60 dana, dok je ukinuto ograničenje za okončanje radnog spora na šest meseci, sa obrazloženjem da su rokovi za postupanje sudova regulisani posebnim propisima.
Kada poslodavac otpusti radnika kao tehnološki višak, na istom mestu neće moći da zapošljava radnike u naredna tri meseca, a ne šest kako je ranije bilo predviđeno.
Precizirani su uslovi za otpuštanje radnika zbog nedovoljne profesionalnosti ili disciplinskih prekršaja. Takođe, uveden je širi raspon kazni, tako da je sada moguća i novčana kazna od najviše 20% do tri meseca, kao i suspenzija bez naknade do 15 dana.
Predviđene su i izmene u obračunu zarada.
Izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđaju da se počev od januara 2015. na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce. Minimalan staž je 15 godina.
Predviđena je i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju i nju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina. Za nedostajuće godine života plaćaće se penali 0,34% mesečno. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4%.
Žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece – jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.
Izvor: Beta i S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar