Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Uprkos koordinisanim naporima Evropske komisije, inkluzija Roma i Romkinja još je daleko od stvarnosti i potrebna je nova strategija, piše za portal OpenDemocracy.net analitičarka Violeta Najdenova. Ona navodi napad na mladog Roma iz jednog bugarskog sela, koji je ’isprovocirao’ svog napadača time što je rekao da su jednaki uprkos različitom etničkom poreklu, kao primer duboko ukorenjenog anticiganizma koji je raširen u Evropi i koji se još uvek toleriše. Prošlo je pet godina od kada je usvojen Evropski okvir za nacionalne strategije o integraciji Roma, čiji je cilj bio da se do 2020. smanji jaz između romskih i neromskih populacija u pristupu zaposlenju, obrazovanju, stanovanju i zdravstvenoj zaštiti. Kada se pogledaju skoriji podaci, postaje očigledno da taj cilj neće biti postignut. Indeks inkluzije Roma iz 2015. godine pokazao je da je u nekim zemljama, uključujući Slovačku i Srbiju, segregacija u školama zapravo porasla u poređenju sa situacijom iz 2005.

Sadašnje Nacionalne strategije za integraciju Roma ne daju adekvatan odgovor na anticiganizam, koji se ispoljava kroz predrasude prema Romima i Romkinjama i rasističke prakse država. U ovakve prakse spada pomenuta diskriminacija u obrazovanju, koja se često ogleda u tome što se romska deca šalju u specijalne škole za decu sa poremećajima mentalnog razvoja, iako sama nemaju posebne potrebe. EK je zbog ove prakse podnela tužbu protiv Češke, Mađarske i Slovačke, ali uprkos tome se takvo postupanje nastavlja. U drugom zemljama EU, npr. Italiji, Francuskoj, Bugarskoj i Rumuniji, zastupljeno je prisilno iseljavanje Roma i Romkinja, kao i njihovo smeštanje u izolovana naselja. Iako su ovi oblici diskriminacije zabranjeni evropskim zakonima, autorka upozorava da čak ni njihovo dosledno sprovođenje neće biti dovoljno da bi se iskorenio duboko ukorenjeni rasizam u institucijama i društvu.

Istraživanje iz 2014. pokazalo je da su negativni stavovi prema Romima/Romkinjama većinski zastupljeni u više evropskih država, na primer u Italiji (85% građana/građanki) i Francuskoj (66%). EK bi morala da donese posebne strategije i usmeri finansiranje ka borbi protiv anticiganizma, kao specifične vrste rasizma, u svim oblastima uključujući obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i zaposlenje. Još jedan od neuspeha važećeg evropskog okvira je nedostatak transparentnosti u pogledu napretka projekta inkluzije i u to uloženih sredstava. Godišnji izveštaji država članica Evropskoj komisiji nisu u celini dostupni javnosti, već se objavljuju u zajedničkom dokumentu, a organizacije civilnog društva nisu uključene u pripremu ovih izveštaja.

Iako su Evropska komisija i vlade država članica potrošile veliku količinu sredstava na donošenje i implementaciju mera inkluzije, i iako je za integraciju marginalizovanih zajednica izdvojena 1.5 milijarda evra za period 2014-2020, pokazalo se da dosadašnja strategija EK nije donela rezultate. Najdenova zaključuje da je evropski okvir neophodno reformisati, kako bi se strategija svake zemlje članice fokusirala na konzistentnu borbu protiv anticiganizma na svim nivoima društva. Takođe je neophodno da se uvedu mehanizmi za procenu implementacije ovih mera, kako bi transparentni podaci mogli da pokažu da li ove politike prave neku razliku u životima Roma i Romkinja ili ne.

Izvor: Mreža za Evropski ženski lobi