Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Laura Bridžman rođena je u Novom Hempširu, u porodici farmera. Kada je imala dve godine dugo je bila bolesna od šarlaha. Kada je groznica prošla, izgubila je vid, sluh, čulo mirisa i čulo ukusa. Jedino što joj je ostalo bio je dodir, a svoj svet je gradila istraživajući svaki objekat i površinu na koju je naišla. Volela je da imitira svoju majku, pa su joj kućni poslovi išli od ruke, čak je naučila i da šije i štrika. Naučila je osnovni znakovni jezik, znala je da koristi znakove za hranu i osnovne potrebe i znakovima pokaže imena članova porodice.

Komunikacija između Laure i porodice bila je ograničena. Guranje i povlačenje su bili znaci da mora da ode ili da dođe. Odobravanje je označavalo lagano dodirivanje glave, a negodovanje lagan udarac u leđa. Kako je rasla sve češče je imala izlive besa, a kada je napunila sedam godina nisu je mogli smiriti, mogla je biti samo fizički savladana. Otac je bio jedini član porodice koga je slušala.

Laura je od svoje osme godine pohađala školu za slepe “Perkins”, prvu takve vrste u Americi. Niko do tada nije uspeo da obrazuje gluvoslepu osobu, pa je za nju morao biti napravljen poseban metod. Umesto da proširi njeno znanje znakovnog jezika, direktor škole počeo je da je uči engleski. Davao joj je poznate objekte, kao što je viljuška ili ključ, koji su na sebi imali nalepnice sa izdignutim slovima. Predmete i nalepnice bi zatim razdvojio, a ona bi ih spajala. Kasnije bi isekao pojedinačna slova, pokazao Lauri poznate reči, a zatim promešao slova. Lura bi ponovo složila reči i izgovarala ih. Savladala je jezik i pohađala slične časove kao ostali đaci. Uz pomoć profesora koji joj je spelovao na dlanu, pohađala je časove čitanja, pisanja, geografije, aritmetike, istorije, gramatike, algebre, geometrije, fizilogije i filosofije.

(…)

Tekst “Znanje kao dar” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.