Vlada Republike Srbije
Piše: Radmila Urošević (Blog o socijalnom uključivanju)
Da li je smisleno da upišem kurs koji želim da pohađam ukoliko imam četrdesetipet godina? Deca i unuci prave viceve na moj račun, jer sam se upisao/la na kurs kompjutera u 74. godini života. Da li meni uopšte treba „tamoneki lični razvoj“, kad sam ja odavno naučio/la sve što mi treba?
Ovo su samo neki od komentara i pitanja koje dobijam nakon realizacije radionica psihosocijalne podrške namenjenih srednjim i starijim generacijama na temu „Moj lični razvoj, rad na sebi i/ili sveživotno učenje“.
Šta je lični sveživotni razvoj?
U literaturi i svakodnevnom životu dominantno je isticanje ranog razvoja deteta do pete godine života, koji definiše njegove kapacitete i potencijale. Svako od nas prođe taj važan period koji je određen mnogim faktorima, a nekada, nažalost, prve godine života ne pruže podjednake uslove svima. Kasnije, tokom života, takođe treba da se razvijamo, učimo, menjamo i prihvatamo novine. Savremen čovek živi u vreme stalnih i brzih promena i nužno je da ih pratimo bez obzira na zanimanje i obrazovanje budući da su u svim profesijama tehnološki napredak i inovacije stalne i nužne. I sad, da se vratimo na učesnike/ce radionica sa početka ove priče koji su u dilemi – da li, kada i kako da učim. Pored toga, postoji još jedna nedoumica. Reč je o nužnosti ličnog razvoja i konceptu sveživotnog učenja. Šta to zapravo znači i podrazumeva? Kako da se to lično i sveživotno razvijamo?
Ukoliko smo otvoreni za ljude, dešavanja i događaje oko nas, pratimo svoje lične potrebe i snove, stalno razvijamo svoje mogućnosti i kapacitete, proces učenja je zapravo uvek na delu.
Međutim, poslednjih decenija lični razvoj postaje i stvar trenda i socijalne mode, koju prate brojna instant rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U sedam koraka, za tri meseca… Često nam u medijima i produkciji popularne literature na tržištu brzih lekcija isporučuju pakete znanja, recepata, instrukcija kako da budemo uspešni, neodoljivi, bogati. Samo lakoverni veruju u čarobne štapiće. Ono što je sigurno je da treba biti otvoren za nove poruke oko nas, ali pre svega biti dosledan, motivisan i uporan u nastojanju da budemo bolji ljudi, profesionalci, partneri, kreativni, rekreativni i sa najvećim očekivanjima od nas samih.
A kako živimo u vreme materijalnog i često se pitamo koliko to košta i kako ćemo to platiti, odgovor je iznenađujuće ohrabrujući. Ako želite da naučite strani jezik, neku zanatsku ili umetničku veštinu, da budete „i kreativni i rekreativni“, aktivni u životu zajednice, volontirate, bavite se sportom, planinarenjem, razvijate svoje socijalne veštine, komunikaciju i sve što mislite da vam nedostaje u profesionalnom i napredovanju u privatnom životu – mnogo toga je u zajednici besplatno zahvaljujući radu civilnog sektora i pojedinih lokalnih samouprava.
Razvojni problemi odraslih i starijih
Sigurno da postoje odrasli i stariji ljudi koji imaju problem sa ličnim razvojem i to je po pravilu plod njihovih predrasuda, niskih očekivanja od sebe, straha od promene – smatraju da su prestari za učenje, da nemaju dovoljno novca ili vremena, plaše se osude okoline ili sopstvene dece. Takve osobe stagniraju, ne napreduju ili čak nazaduju u poslovnom ili privatnom životu, jer ovaj proces ignorišu, sabotiraju, ne prihvataju ga tražeći neiscrpne izgovore. Svet oko nas se neprestano menja, kao i ljudi koje poznajemo, naš partner, profesionalno okruženje. Onaj ko odustaje od rada na sebi, neizbežno gubi korak sa sopstvenim životom.
Koje najčešće greške pravimo kada je reč o ličnom razvoju?
Pre svega strahujemo od neuspeha i poraza, ne verujemo u sebe i svoje kapacitete. Međutim, treba da znamo da i kod najmanjeg truda mora doći do pozitivne promene. Dalje, pogrešno je misliti da sa nama nešto nije u redu, da smo loši, pa da zato treba da učimo i menjamo se.
Ne treba se plašiti greške, jer samo onaj koji ništa ne radi nema rizik da pogreši. Takođe, greška je očekivati da će se promene dogoditi brzo i preko noći. Važna je posvećenost i kontinuitet u učenju. Tuđa iskustva ne treba prihvatati zdravo za gotovo niti ih slepo pratiti. Često iz žarke želje za promenom u svom životu, sebi zadamo „prebukiran“ raspored i preveliku ambiciju. To nije dobro i najbolje je praviti plan i delati fazno, korak po korak. Posebno je važno biti otvoren za informacije oko nas, kritički ih selektovati i prihvatati poruke koje se tiču nas, naših potreba i mogućnosti.
Najveći uspeh smo postigli kada shvatimo suštinu ovog procesa, kada učenje i otvorenost ka promenama postanu naša prirodna potreba i stanje.
Industrija zabave i potrošnje otupljuje našu potrebu za ličnim razvojem i pasivizira naše kapacitete. Pametne tehnologije koje pokušavaju da zamene čoveka u različitim sferama života, pa čak i u onim najtananijim – druženju, brizi za starije, nemoćne i usamljene, nikada neće moći da zamene pojedinca sa svim njegovim ljudskim osobinama. Roboti i pametne tehnologije nemaju svest, savest i saosećanje. Naučna dostignuća će biti zauvek civilizacijska prednost čoveka koji je u stalnom učenju. U tom slučaju, savladavanje novih sadržaja u svetu tehnike, tehnologije i digitalizacije u kojem živimo zaista olakšava svakodnevni život i našu funkcionalnost.
Zbog toga su osnovni aksiomi ličnog razvoja savremenog čoveka učenje i humanost – čitaj: dobrota, bez kojih nema ni ličnog, ni socijalnog zadovoljstva i opstanka. I, da se vratimo na pitanja i dileme kojima sam započela temu ličnog razvoja. Nikada nije kasno da počnemo da se lično razvijamo. Reč je o besplatnom ili procesu koji košta manje nego što vredi. Nikad nije sramota učiti, kao što je ne znati. Kao neko ko se trudi da što više zna, ume i može – učinićemo za sebe najvažniju stvar, bićemo najbolji model našoj deci okruženju.
——-
Tekst „Lični razvoj pojedinca danas – koliko je važno sveživotno učenje?” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Radmile Urošević možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
pdf [3 MB]
Napiši komentar