Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan žena, posvećen ekonomskim, političkim i društvenim dostignućima žena i borbi za ravnopravnost u svim sferama života. Međunarodni dan žena ustanovljen je 1977. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira, a ove godine obeležava se pod sloganom „Generacija za ravnopravnost” (I am Generation Equality: Realizing Women’s Rights).

U protekloj deceniji, u svetu je postignut napredak u pogledu rodne ravnopravnosti, međutim, različita istraživanja ukazuju na to da se žene i dalje nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u gotovo svim oblastima društvenog života.

Kako Indeks rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost pokazuje, u periodu od 2005. do 2017. godine u Evropskoj uniji ostvaren je napredak u domenu rodne ravnopravnosti, ali proces je veoma spor i zahteva ulaganje dodatnih napora kako bi se poboljšao položaj žena u različitim aspektima života. Naime, prema poslednjim podacima Indeksa rodne ravnopravnosti, skoro polovina država članica Evropske unije beleži rezultat niži od 60, pri čemu 1 označava potpunu neravnopravnost, a 100 potpunu ravnopravnost. Na nivou Evropske unije, indeks iznosi 67,4, a najlošiji rezultati zabeleženi su u oblastima koje se odnose na ravnopravnost u donošenju odluka, rodnu segregaciju u visokom obrazovanju i neplaćene poslove staranja.

Nalazi Indeksa rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju ne odstupaju u značajnoj meri od evropskih pokazatelja. Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju za 2016. godinu iznosi 55,8, a najveća neravnopravnost zabeležena je u domenima moći, vremena, znanja i novca. Žene su u manjoj meri od muškaraca zastupljene u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, na pozicijama odlučivanja na lokalnom nivou, kao i u odborima javnih radio-difuznih preduzeća. Indeks rodne ravnopravnosti ukazao je na jedan važan obrazac. Naime, žene u Srbiji zastupljenije su od muškaraca u sektorima obrazovanja, zdravlja i socijalnog rada, koje odlikuju niže zarade u odnosu na neke druge sektore. Preduslov za rodnu segregaciju u domenu rada nastaje još u periodu obrazovanja – među ženama koje studiraju veći je udeo onih koje se obrazuju u oblastima društvenih i humanističkih nauka, nego što je to slučaj među muškarcima. Dodatno, vrednosti Indeksa rodne ravnopravnosti jasno ukazuju na to da se žene u većoj meri od muškaraca bave neplaćenim poslovima staranja i kućnim poslovima, što ostavlja manje vremena za aktivnosti koje se tiču ličnog razvoja i blagostanja.

U Republici Srbiji  uspostavljen je solidan zakonodavni okvir u domenu rodne ravnopravnosti, ali je potrebno uložiti dodatne napore u jačanje institucionalnog okvira, adekvatnu implementaciju postojećih propisa i unapređenje integrisanja rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika. Takođe, zastupljenost rodno zasnovane diskriminacije, konzervativnih stavova i patrijarhalnih vrednosti usporava napredak u domenu rodne ravnopravnosti, što bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja intervencija namenjenih stvaranju ravnopravnog okruženja za sve građane i građanke.

Korisne publikacije o položaju žena:

• Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014–2017. godine
• Indeks rodne ravnopravnosti Evropske unije (Gender Equality Index 2019. Work-life balance)
• Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji 2018
• Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu
• Žene i muškarci u Republici Srbiji (2017)
• Poseban izveštaj Zaštitnika građana „Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji”
• Anketa o nasilju nad ženama koju je sproveo OEBS: Dobrobit i bezbednost žena
• Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji