Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Rezultati ostvareni u inkluzivnom obrazovanju još uvek nisu zadovoljavajući, izjavio je je zaštitnik građana Zoran Pašalić na predstavljanju Posebnog izveštaja o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju. Mnoge škole, naveo je, i dalje ne ispunjavaju zahteve za obrazovanje učenika i učenica sa smetnjama u razvoju.

Pašalić je kazao da je izradi izveštaja prethodila analiza podataka dobijenih iz 145 lokalnih samouprava i 48 škola za obrazovanje učenika/ca sa smetnjama u razvoju i da je ona pokazala da su zahtevi inkluzivnog obrazovanja samo delimično ispunjeni.

“Grad Beograd ima lične pratioce, ali ne u dovoljnom broju. Postoje liste čekanja. Vannastavne aktivnosti nisu organizovane u pojedinim lokalnim samoupravama na način na koji bi to trebalo da budu. Podrška se uglavnom javlja u okviru besplatnog prevoza, kuhinja u kojima deca mogu da dobijaju besplatne obroke u toku nastavnog dana. Mnoge škole, međutim, i dalje su manje ili više nepristupačne”, kazao je Pašalić.

Zaštitnik građana je ukazao da to nije pitanje samo škola, jer je obrazovanje široka tema, dodajući da svakako nije cilj da se deca prilagođavaju kapacitetima škole, već da se škole moraju prilagoditi deci kako bi dobila obrazovanje koje im pripada.

“Uvek moramo imati na umu da je obrazovanje pravo i da je inkluzivno obrazovanje takođe pravo, a ne nešto što se može rešavati ad hoc aktivnostima. To je pravo koje deca imaju i koje im se mora omogućiti”, kazao je Pašalić.

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović rekla je da svakom detetu moramo pružiti sve što je potrebno da bismo mu obezbedili da bude obrazovano.

Uzimajući u obzir činjenicu da je nekoliko godina po uvođenju koncepta inkluzivnog obrazovanja postojao otpor kako roditelja, tako i profesionalaca, i da je do 2009. godine, kada je donet zakon koji reguliše ovu oblast, postojala mogućnost da dete ni ne bude upisano u osnovnu školu iako je ona obavezna, Stevanović je ukazala da je uvođenjem inkluzivnog obrazovanja ipak ostvaren napredak i da se prvi rezultati već uočavaju.

U izveštaju se navodi da su jedinice lokalne samouprave izvestile da uglavnom obezbeđuju usluge koje predloži komisija i da su besplatan ili regresiran prevoz i besplatna ili regresirana ishrana najčešće usluge podrške koje obezbeđuju jedinice lokalne samouprave.

Usluge koje komisije najčešće preporučuju za decu sa smetnjama u razvoju su obezbeđivanje prevoza, ličnog pratioca i individualnog obrazovnog plana. Usluga ličnog pratioca je obezbeđena u 47 jedinica lokalne samouprave, a u još pet je obezbeđena i usluga personalne asistencije. Uslugu pedagoškog asistenta obezbedilo je 19 lokalnih samouprava o svom trošku, iako je reč o usluzi za koju su nadležni republički organi.

Pristupačnost je i dalje nedovoljno razvijena. Samo u 23 jedinice lokalne samouprave obezbeđen je neki od oblika pristupačnosti u svim ustanovama obrazovanja i vaspitanja na njenoj teritoriji. Specifične usluge za siromašnu decu ima 88 jedinica lokalne samouprave, najčešće kroz besplatnu/regresiranu ishranu, besplatan ili regresiran prevoz, besplatne udžbenike ili novčana sredstva za njihovu nabavku. Deci romske nacionalne pripadnosti uglavnom se obezbeđuju usluge za smanjenje posledica siromaštva. Većina lokalnih samouprava nema uspostavljene posebne usluge podrške za decu koja žive u udaljenim krajevima i decu pešake. Talentovana deca imaju na raspolaganju mali broj usluga dodatne podrške, koje su uglavnom finansijskog i nagradnog karaktera.

Kliknite da preuzmete Poseban izveštaj Zaštitnika građana o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju (.docx).

Izvor: www.ombudsman.rs