Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Ane Knežević na 22. Beogradskom Ignite-u “Uključi se!” (21. oktobar 2013., Mixer House, Beograd)

Ja sam majka, slobodna žena, građanka, znam šta hoću, znam šta volim, znam šta neću i ne mogu, imam pravo da nešto neću i trenutno se bavim onim što najviše volim u životu.

Do svoje 26. godine bila sam potpuno socijalno uključena i živela sam životom devojke koja ima sve što poželi. Imala sam svoj stan, putovala sam po celom svetu sa folklorom. (…) Udala sam se 2004. godine, dobila sam prvog sina i bila sam presrećna. Ali, posle osam dana sve nas je šokirala dijagnoza i prognoze koje su bile katastrofalne, dete ima tešku srčanu manu, kažu nam da od njega neće biti ništa, da neće moći da napreduje itd. Trenutak tog saznanja je nešto što ne možete da zamislite ako vam se nije desilo. I onda kažeš: šta me snađe, zašto mene, šta da radim (…) i svašta ti pada na pamet.

Onda počinje novi život.

Idemo kod jednog doktora, pa kod drugog, idemo na jedne, pa na druge vežbe, ma i kod babe vračare, ako neko može nešto da učini. Sva su nam vrata zatvorena, svi nas žale, ali niko ne može da nam pomogne. Kažu: “Ostavite ga, rodite drugo dete.” (…) Ili: “Mi nismo nadležni, probajte na nekom drugom mestu. Eto, imate u Novom Sadu nešto…” Možda na Marsu negde, negde u nekom belom svetu? Mi smo odlučili da to nećemo da radimo. Andrija je počeo da raste i napreduje, svaki trud se isplatio i on je sada promoter socijalne inkluzije.

Meni je bilo važno da sve roditelje sa kojima sam se srela okupim na jednom mestu i u tome smo uspeli. Osnovali smo organizaciju “Evo ruka” i nekako uzeli svoj život u svoje ruke. To podrazumeva jako veliki posao, teško je organizovati se, jer roditelji nisu aktivisti, ali smo se okupili i delujemo u našoj lokalnoj zajednici. Veoma je važno da shvatimo da imamo prava i da su svi u institucijama tu zbog nas, a ne mi zbog njih. (…)

Pre dve godine smo dobili jednu kuću na korišćenje u Zemun Polju (…). Kuća je bila u jako lošem stanju, pa smo morali da je adaptiramo. Pojavio se majstor Toplica da nam pomogne da rešimo problem, stigla je prva donacija i mi smo krenuli da radimo. To je trajalo jako dugo, ali smo znali da može da uspe, pošto je kuća na dobrom mestu i ima ogromno dvorište. Nedavno smo imali svečano otvaranje, Srpski filantropski forum nam je pomogao da prikupimo sredstva, pa smo od ruševine napravili prelep lokalni inkluzivni centar “Mesto susreta” namenjen svoj deci i roditeljima u našoj lokalnoj zajednici. Akcenat je na tome da su domaćini deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice, a da su svi ostali dobrodošli da dođu kod nas, pošto mi nismo baš uvek dobrodošli u nekim programima koji već postoje u Beogradu i koji se realizuju za ostalu decu. (…)

Sada kad razmislim, moj život ne bih ni za šta menjala. Dok sam bila devojka – uživala sam, sada sam naučila da uživam onako kako moram da živim. Bila sam potpuno uključena, zatim sam se isključila silom prilika, a sada sam ponovo srećna jer vidim da ono što radim ima smisla.

***

U okviru aktivnosti kojima je obeležen Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, organizovao 22. Belgrade Ignite “Uključi se!”, koji je za temu imao socijalno uključivanje. Ovo izuzetno posećeno izdanje beogradskog Ignite-a održano je 21. oktobra 2013. godine u Mixer House-u (Karađorđeva 46), a desetoro sjajnih inspirativnih ljudi je, uz prevod na znakovni jezik, govorilo o inkluzivnom obrazovanju, aktivizmu i preduzetništvu mladih, socijalnom uključivanju marginalizovanih grupa (dece ulice, azilanata i osuđenika), borbi protiv trgovine ljudima, solidarnosti i prevazilaženju teškoća sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju. Posetioci Belgrade Ignite-a su u galeriji Mixer House-a mogli da pogledaju i izložbu plakata koji su pristigli na konkurs “Siromaštvo – re:akcija?”, koji su raspisali magazin LiceUlice i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Ana Knežević — žena, majka, prijateljica, građanka aktivna i proaktivna. Majka dva sina. Majka dečaka sa smetnjama u razvoju. Voli Zemun, voli svoj komšiluk, voli da pokreće ljude i rešava probleme. Vodi udruženje dece sa smetnjama u razvoju “Evo ruka” (www.evoruka.org). Planira budućnost i nada se da uvek može bolje.