Vlada Republike Srbije
Sa zadovoljstvom vam predstavljamo transkripte sa 35. Beogradskog Ignite-a na kojem su aktivni mladi prenosili svoja inspirativna iskustva o borbi za inkluzivno društvo.
Pozivamo vas da tekstove pročitate, komentarišete i delite sa svima kojima mogu biti korisni i interesantni.
U Srbiji zabrinjava velika nezaposlenost i neaktivnost mladih – čak 43,3% mladih u Srbiji je nezaposleno.
Međutim, aktivnim odnosom prema sopstvenom razvoju i razvoju društva doprinos mladih od neprocenjive je vrednosti.
Šestoro mladih ljudi koji se svakodnevno aktivno zalažu za društvo jednakih mogućnosti su, uz prevod na znakovni jezik i u pristupačnom prostoru, u dinamičnim petominutnim nastupima sa publikom podelili ideje o tome koja je uloga mladih u borbi protiv predrasuda, razvoju inkluzivnog obrazovanja, rušenju prepreka na koje nailaze osobe s invaliditetom, brizi o starijima, socijalnom preduzetništvu, promociji rodne ravnopravnosti, itd.
Događaj je održan u saradnji sa Srbijom u pokretu, u sredu, 25. maja 2016. godine.
Selena Simić: Podržite žene i ne dajte im da odustanu od onoga čime žele da se bave
Biće manje diskriminacije ako bude više žena koje sviraju tzv. “muške” instrumente i ako se deci, dok su još mala, stavi do znanja da ne postoje “muški” ili “ženski” instrumenti, već da su instrumente pravili ljudi za neke druge ljude. A u kategoriju ljudi, složićemo se, spadaju i muškarci i žene. Mnoge devojke koje znam odustale su od sviranja zato što nisu imale dovoljno podrške. Zato apelujem na sve vas: ako u svojoj okolini imate neke sestre, mame, drugarice koje žele da sviraju neki neuobičajen instrument ili da se bave bilo čime što je malo drugačije – podržite ih u tome i ne dajte im da odustanu!
Moja životna filozofija jeste da hendikep nije u čoveku, u osobi, u pojedincu, već je hendikep u društvu. To je predrasuda koju želim da razbijem svojom šalom i aktivizmom. Sećam se jedne reklame za neke cigarete, čiji je slogan glasio “No freedom without choice”, što znači “Bez izbora nema slobode”. Ja sam rešio da moj izbor bude da ne sedim zatvoren kod kuće u četiri zida, već da se pokrenem i zauzmem se za sebe i za druge.
Ja sam prvo upisao osnovnu specijalnu školu, a moj razredni starešina je predavao srpski, matematiku, hemiju… Sve te predmete je držao jedan profesor, i to na srpskom jeziku, a ne na znakovnom! Kako biste se vi osećali i da li biste nešto naučili kada biste novo gradivo morali da savladavate na arapskom jeziku? Idealno obrazovanje gluvih jeste bilingvalno obrazovanje – obrazovanje na znakovnom jeziku i na pisanom govornom jeziku. Ukoliko u odeljenju imamo i đake koji su gluvi i đake koji čuju, predavanje treba da bude na znakovnom jeziku i na srpskom pisanom jeziku, a svi čujući đaci treba da znaju znakovni jezik, kako bismo mogli da komuniciramo.
Aleksa Živković: Svaki problem je samo izazov da se pronađe rešenje
Tog leta nakon mature odlučio sam da uradim nešto sa svojim vremenom i Pirotu sam predstavio model Potrčka. Krenuo sam s onim što sam imao, tj. sa biciklom s kojim sam delio pobednička postolja. Shvatio sam da, i pored naplaćivanja cene po principu “ko koliko da”, ipak može fino da se zaradi: preuzimanje i dostava lekova, kupovina namirnica, plaćanje računa, zakazivanje lekarskih pregleda… Od novembra 2012. godine sve usluge dostave su besplatne za sugrađane starije od 70 godina. Moram da kažem da je ta zima bila najteža, jer sam morao da prodam kompletnu opremu za snoubord i kupim zimsku opremu za biciklizam, kako bih sačuvao zdravlje. Zima, sneg i led su za mnoge izgovor da ne izađu iz kuće, a za neke je to samo izazov za koji postoji rešenje.
Lana Nikolić: Radio: sloboda, posvećenost, odgovornost
Najlepše na radiju je to što vi, kao spiker, pojedinačno možete da se “slikate”. Kolektiv na radiju čine ljudi i sa jedne i sa druge strane stakla. Ja sam važna kao spiker, ali moj kvalitet se ogleda u tome da li sam uspela da predstavim rad svih ostalih članova ekipe. Jer, ako sve ide super, to znači da smo svi mnogo radili.
Kristina Marjanac: Iskoristite dan – pokrenite priču, a dalje će priča pokretati vas!
Nisam htela da čekam 1. septembar da krenem u srednju školu i da vidim koje sve sekcije mogu da pohađam, već sam negde u junu, pre upisa, otišla na sajt škole koju sam odlučila da upišem i pregledala šta se sve nudi. Istog trenutka sam odlučila da ću da se uključim u sve, kako bih saznala šta je to što volim. Vremenom sam se nekako najviše pronašla u Učeničkom parlamentu, srednjoškolskom parlamentarizmu uopšte i radu na aktivaciji srednjoškolaca. Htela sam da se pokrenem, nisam želela da ležim po ceo dan i da gledam u plafon, pa sam se iz te potrebe da mi dani ne prolaze uzalud uključila u tu priču.
pdf [3 MB]
Napiši komentar