Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Marko Lumo (Blog o socijalnom uključivanju)

Prajd. Gotovo u svakom razgovoru koji sam sa vodio sa prijateljima, poznanicima ili članovima porodice, prajd je odgovor na pitanje – šta je LGBTI zajednici, između ostalog, potrebno da bi se počela poštovati ljudska prava LGBTI osoba? Od onih koji nisu u svoj odgovor uvrstili prajd, uglavom sam dobijao zapravo potpuno suprotan odgovor – prajd nije rešenje i nikako ne treba da se dešava u Srbiji. Ipak, prajd je neophodan Srbiji, kako pripadnicima i pripadnicama LGBTI zajednice, tako i ostalim marginalizovanim grupama, pa i svim drugim građanima i građankama Srbije, jer je on način da se promovišu, ne samo prava LGBTI zajednice, već prava svih bez izuzetaka. Jer prava LGBTI zajednice su prava svih građana i građanki. Kako je rečeno na samom otvaranju, u svetu se prepoznaju dve vrste prajda – onaj koji slavi inkluziju i dostignuća u pogledu zaštite LGBTI prava i sloboda, i onaj koji predstavlja građanski protest za ostvarivanje tih prava. I jedan i drugi su, svakako, politički činovi.

Ali osvrnimo se ukratko na istoriju Parade ponosa u Srbiji… Parada ponosa ili povorka ponosa je festivalska proslava ponosa LGBT osoba, koja se održava u mnogim gradovima širom sveta. Većina ovih proslava se organizuje u junu, kako bi se održalo sećanje na Stounvolsku pobunu. U Srbiji, prvi pokušaj da se jedna ovakva manifestacija održi desio se 2001. godine. Na žalost, ova parada je završena napadom i prebijanjem učesnika i učesnica od strane navijača i ultradesničarskih grupa. Drugi prajd je bio planiran za 2004. godinu, ali je otkazan od strane organizatora usled martovskih nemira i paljenja džamija u Nišu i Beogradu. Sledeća povorka ponosa bila je zakazana za 2009. godinu, ali je takođe otkazana od strane organizatora koji nisu hteli da prihvate preporuke MUP-a da se događaj održi na drugoj, bezbednijoj lokaciji. Parada ponosa održana 10. oktobra 2010. godine završena je uspešno. Na samoj povorci bilo je, prema procenama organizatora nešto manje od hiljadu učesnika i učesnica. Međutim, policajaca koji su obezbeđivali ovaj događaj bilo je pet puta više. Ulice u Beogradu su bile blokirane i sve je više podsećalo na ratno stanje nego na događaj koji slavi ljubav, toleranciju i ljudska prava svih. Treći prajd u Beogradu je održan 28. septembra 2014. godine gde je, takođe pod zaštitom velikog broja policajaca, uspešno završen. Sledeće godine, 20. septembra 2015. godine održana je četvrta Parada ponosa na kojoj je učešće uzelo između 1000 i 1500 građana i građanki. Ova godina je, za pripadnike i pripadnice LGBTI zajednice zaista velika godina. Paralelno sa Paradom ponosa, održana je i manifestacija pod nazivom Ponos trans* osoba. Oba događaja su i ove godine održana pod zaštitom velikog broja policajaca. Ulice u Beogradu su opet bile blokirane. Sve održane povorke ponosa pratili su nemiri.

I sada, baš kada sam se pitao kada ću na prajd otići bez utiska da idem na ratište, dešava se 25. jun 2016. godine i parada „Ponos Srbije“ u organizaciji udruženja Egal i Loud&Queer. Sastajem se sa prijateljima u Pionirskom parku gde je zakazano okupljanje učesnika i učesnica. Sve je veselo i u duginim bojama. Svi su nasmejani i uzbuđeni, plešu uz muziku i mašu zastavama duginih boja. Učesnici i učesnice parade nose nose transparente kojima pozivaju na poštovanje ljudskih prava osoba koje pripadaju LGBTI zajednici. Pre same šetnje prisutni odaju počast nastradalima u napadu na gej klub u Orlandu nakon čega povorka kreće preko Trga Nikole Pašića, zatim Terazijama do Trga republike. Gledao sam oko sebe i video svoje prijatelje istinski srećne. Pevalo se, igralo, smejalo… Mogao se steći utisak da su i ljudi koji su se slučajno zatekli na pomenutim lokacijama takođe učesnici parade – svi su izgledali prijatno iznenađeni. Mnogi su mahali i slali poljupce učesnicima i učesnicama parade „Ponos Srbije“, dok su se neki priključivali povorci u hodu. Pogrdnih reči i oštrih pogleda nije bilo. Ceo događaj je zaokružen okupljanjem i zaustavljanjem na Trgu republike gde su se pripadnici i pripadnice LGBTI zajednice, kao i oni koji to nisu, a došli su da pruže podršku, družili, igrali i pevali. Po nekim procenama u paradi „Ponos Srbije“ učestvovalo je između 150 i 200 ljudi, a ceo događaj obezbeđivan je od strane nekoliko desetina policajaca i inspektora u civilu, od čega je najviše bilo saobraćajne policije. Ulice grada nisu bile blokirane.

(…)

Tekst “Bezbedan i slobodan prajd” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.