Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Beskompromisna borba u cilju punog ostvarivanja prava deteta i posvećen rad svih nadležnih u državi kako bi svakom detetu omogućili bezbrižno detinjstvo i pravilan razvoj, moraju biti naš svakodnevni i najvažniji cilj, poručio je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Svetskog dana deteta, koji se svake godine obeležava 20. novembra na godišnjicu usvajanja Konvencije o pravima deteta.

Poražavajuće je, ističe Pašalić, što i dalje moramo da ukazujemo da pravo na bezbedno odrastanje i razvoj imaju i deca iz posebno osetljivih grupa – siromašna deca, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, teško bolesna deca, deca koja žive i rade na ulici, deca koja žive u ruralnim sredinama, deca izbeglice i žrtve rata, deca žrtve nasilja. Danas ne treba zaboraviti posebno talentovanu decu, koja osvajaju nagrade na prestižnim takmičenjima u svetu, a koja su nevidljiva u moru sveprisutnog šunda.

Zakonodavni okvir za ostvarivanje i zaštitu prava deteta u Srbiji je unapređen, ali su sistemi prevencije i zaštite dece od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja i dalje neefikasni i nedovoljno razvijeni, dok zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece i dalje ne postoji. U toku prethodnih godinu dana Zaštitinik građana je u oblasti prava deteta primio skoro 300 pritužbi, a gotovo trećina njih odnosi se na nasilje nad decom. Da bi se predupredili naredni slučajevi svih oblika nasilja nad najmlađom populacijom, Zaštitnik građana je nadležnim organima uputio oko 50 preporuka.

Nasilje nad decom, bilo da se događa u porodici, u školi ili među vršnjacima, ostavlja višestruke i dugotrajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje deteta, njegov psiho-socijalni razvoj, a u najekstremnijim slučajevima dovodi i do smrti deteta, upozorava Pašalić. I pored toga što je donošenjem novog Zakona o sperčavanju nasilja u proodici unapređena saradnja organa koji su nadležni da štite decu od nasilja, još uvek se uočavaju propusti u njihovom radu.

Seksualno nasilje se međutim i dalje teško otkriva. Zaštitnik građana pozdravlja najavu Ministarstva prosvete o izradi novog obrazovnog paketa o seksualnom obrazovanju, kako bi deci, roditeljima i zaposlenima u obrazovnom sistemu, bio obezbeđen izvor informacija o seksualnosti, reproduktivnom zdravlju, privatnosti i zaštiti od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja.

Na Svetski dan deteta, Zaštitnik građana predstavio je Poseban izveštaj o stanju prava deteta u Srbiji, koji analizira zakonodavni okvir u ovoj oblasti, njegovu usklađenost sa međunarodnim standardima i efikasnost primene u svakodnevnom životu deteta.

Izvor: www.ombudsman.rs

Međunarodni dan deteta – obaveza odraslih je da zaustave nasilje nad decom

Povodom Međunarodnog dana deteta, organizacija Prijatelji dece Srbije skrenula je pažnju na važnost prevencije nasilja nad decom, brze i efikasne intervencije nadležnih institucija kada se ono već dogodi, i pozvala je sve relevantne aktere na posvećenost zaštiti svakog deteta u našem društvu.

U želi da doprinese realizaciji ovih ciljeva, organizacija Prijatelji dece Srbije predstavila je rezultate kvalitativnog nacionalnog istraživanja koje je sprovedeno u okviru ovogodišnje Sednice predstavnika/ca učeničkih parlamenata, na temu „Kako prepoznati i šta uraditi – za odrastanje bez nasilja“, održane 2. oktobra za vreme Dečije nedelje čiji je moto bio “Moje je pravo da rastem srećno i zdravo – za odrastanje bez nasilja”. Prijatelji dece Srbije sproveli su istraživanje o nasilju nad decom, o tome koje vrste nasilja deca primećuju i trpe, koliko često su mu svedoci, šta vide kao rešenje, ali i kako bi reagovali i kome ga prijavili.

Istraživanje je obuhvatilo 78 srednjoškolaca/ki uzrasta od 14 do 18 godina iz najvećih gradova u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Niša, Leskovca, Užica, Zrenjanina, Bečeja, Bora, Raške, Loznice, Sremske Mitrovica, ali i manjih sredina poput: Šida,  Lapova, Topole, Batočine, Inđije, Krupanja, Novih Karlovaca, Novog Bečeja, Šimanovaca, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, Brestovca i Kumana.

Pri istraživanju korišćena je metoda anketiranja u vidu upitnika, uz principe informisanosti, dobrovoljnosti, anonimnosti i poverljivosti, a sam upitnik takođe su sastavila deca, uključena u rad Prijatelja dece. Istraživanje je dalo sledeće rezultate:

• 39,74% ispitanika/ca su bili svedoci fizičkog nasilja među odraslima, a njih čak 85,90% svedoci fizičkog nasilja među vršnjacima/kinjama;

• 82,05% srednjoškolaca/ki je preduzelo određene korake kada se u njihovoj okolini manifestovalo psihičko, fizičko i internet nasilje, dok je njih 83,33% reagovalo kada se manifestovalo fizičko nasilje;

• 55% ispitanika/ca navelo je opciju prijavljivanja nasilja starijoj osobi kao najbezbedniji i najmudriji način po njih, a u cilju najboljeg pomaganja žrtvi koja je pretrpela nasilje;

• Polovina ispitanika/ca navela je roditelje/staratelje kao lica kojima bi prijavilo nasilje, dok se druga polovina opredelila za prijatelje i stručni kadar u obrazovnim ustanovama (pedagog, nastavnik…);

• 60 ispitanika/ca navelo je roditelje kao glavne edukatore o prevenciji nasilja i načina kako reagovati kada se ono dogodi;

• 54% ispitanika/ca navelo je školu kao mesto gde je nasilje najzastupljenije, a kao sledeću “crnu tačku” navode ulicu (30 %);

• 27% ispitanika ne zna da u školama postoje timovi za borbu protiv nasilja;

Kada je reč o seksualnom uznemiravanju medju vršnjacima, ispitanici/ce su gotovo ravnomernim snagama zastupali tri stava:

• Da, ono je zastupljeno među vršnjacima;
• Zastupljeno je ali u manjoj meri;
• Nije zastupljeno;

• Kao oblik nasilja koje odrasli najčešće ne primećuju i o njemu ne znaju dovoljno ispitanici/ce su naveli digitalno nasilje, kao i činjenicu da odrasli nisu svesni posledica ovog vida nasilja;

• Najviše ispitanika/ca složilo se sa tvrdnjom da ako želimo da mladi i deca odrastaju uz što manje nasilja moramo raditi na edukaciji u cilju podizanja svesti o nasilju, ali i više razgovarati sa decom.

Kao posebno uznemirujuće nalaze istraživanja Prijatelji dece Srbije ističu činjenicu da ispitanici/e pripadaju populaciji dece koja su prošla kroz razne obuke na ovu temu i aktivni su članovi/ce učeničkih parlamenata u sredinama gde žive (prepoznavanje seksulanog nasilja samo u najtežim oblicima, nedostatak informacija o postojanju timova za borbu protiv nasilja u školama isl…).

Više od 60% upitnika sačinjavala su pitanja otvorenog tipa, što je učesnicima/ama dalo mogućnost da daju više odgovora, saveta, i prostora da izraze svoje mišljenje i doprinesu savetujući vršnjake/inje i odrasle.

Značaj istraživanja ogleda se u prethodno prikazanim podacima i informacijama kao smernicama za nove akcije i korake koje kao društvo treba da preduzemo i daje podršku hitnom usvajanju Akcionog plana Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Rezultati upitnika biće dostavljeni Vladi RS, Odboru za prava deteta Narodne skupštine i drugim relevantnim institucijama.

Više informacija o rezultatima istraživanja potražite na adresi zadecu.org