Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Oblast pružanja usluga i nege starijih osoba nije u dovoljnoj meri uređena u Srbiji a doneti propisi i standardi tek treba da zažive, ocenjuju u udruženju Snaga prijateljstva – Amity koje se bavi pravima starijih osoba. U tom udruženju očekuju da će se, pre svega, unaprediti sistem pružanja zdravstvenih usluga i nege i obezbediti starim osobama jednaka prava i uslovi bez obzira da li žive u privatnom ili državnom domu za stare. Istraživanje koje su sproveli to udruženje i Autonomni ženski centar pokazalo je da su uslovi nege i smeštaja u domovima za starije osobe vrlo neujednačeni, da standardi nisu dovoljno razvijeni kao ni mehanizmi zaštite ljudskih prava čijem kršenju su starije osobe stalno izložene. Takođe, u Srbiji ne postoji uvid u rad ilegalnih domova za stare.

Predsednica Upravnog odbora udruženja Snaga prijateljstva – Amity Nadežda Satarić je rekla za portal EurAktiv Srbija da oblast pružanja usluga i nege starijih osoba nije u dovoljnoj meri uređena u Srbija i da se, iako su pre godinu dana pravila uređena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanja usluga socijalne zaštite, tek sada krenulo sa njihovom primenom.

Ona je ocenila da će biti potrebno vreme da se pravila i standardi primene u punoj meri i izrazila nadu da će se pre svega zdravstvene službe više uključiti u pružanje usluga i nege i to u lokalnoj zajednici.

“Nije se ništa uradilo a, kada se to primeni, nadam se da će se umnogome unaprediti te usluge i da će zdravstvene službe više učestvovati u pružanju usluga i nege u lokalnoj zajednici”, rekla je ona.

Satarić je dodala da će posebno privatni domovi za stare morati “dosta toga da usaglase i unaprede”, jer su oni sada uglavnom usredsređeni na pružanje nege a treba da omoguće starima i socijalne kontakte i druge aktivnosti.

Naglasila je da zdravstvena zaštita nije ujednačena za stare, da nije razvijena palijativna nega a da je porodica, kada stara osoba dođe u najtežu fazu i ne mogu da joj pruže odgovarajuću negu, primorana da je smesti u insitucije koje su deo sistema socijalne zaštite.

Ukazala je na potrebu osnivanja socijalno-zdravstvenih ustanova za osobe kojma je potrebna stalana zdravstvena zaštita ili nadzor, poput dnevnih centara za dementne u kojima se starim osobama pružaju i zdravstvene i socijalne usluge.

Stare osobe u privatnim domovima moraju da, osim osnovnog pregleda, plate većinu zdravstvenih usluga, uključujući transport do bolnice i pelene, rekla je Satarićeva i istakala da stare osobe treba da dobiju zdravstvene usluge nezavisno od toga da li žive u privatnom ili državnom domu ili kod kuće.

Takođe, lekar u privatnom domu nema prava da korisniku doma prepiše lekove, već oni moraju da idu za recepte kod izabranog lekara u lokalnom Domu zdravlja ili da kupe lekove.

Zato se, kako je istakla, u preporukama u izveštaju insisitira da se dementnim osobama obezbede lekovi i pelene jer su većina korisnika privatnih domova dementne osobe a mnogima od njih nisu dosptune pelene i lekovi protiv demencije za koje je participacija 75% od cene.

U vreme istraživanja u privatnim domovima su većina korisnika bile osobe duboke starosti, proseka iznad 80 godina, dok je svaki peti korisnik u državnim domovima bio mlađi od 65 godina, osoba sa psihičkim smetnjama ili socijalnim problemima.

Istraživanje je sprovedeno u 20 državnih i privatnih domova i dva neregistrovana doma za stare, odnosno obuhvaćeno je 12% korisnika državnih i 22% privatnih domova od ukupno smestenih u svim ustanovama za odrasle i starije u Srbiji.

Problem neregistrovani domovi

U Srbiji je 2013. godine radilo 48 državnih domova sa 8.837 mesta za odrasle i starije i 100 registrovanih privatnih domova sa oko 3.000 mesta za starije, navodi se u izveštaju udruženja Amiti i Autonomnog ženskog centra i dodaje da postoje i ilegalni domovi ali da se njihov tačan broj i kapaciteti ne znaju.

U izveštaju se ukazuje da kapaciteti domova za starije osobe u Srbiji nisu dovoljni jer obuhvataju 1% starih, a potrebu za smeštajem ima 3 do 4% starijih osoba. Problem predstavlja i to što te ustanove služe za smeštaj ne samo starih već i osoba sa psihičkim smetanja i socijalnim problemima.

Nada Satarić je rekla da je dobro što se otvaraju registrovani privatni domovi jer u državnim nema dovoljno kapciteta, ali da problem predstavljaju ilegalni domovi jer nema garancija da će se prava korisnika poštovati i usluge biti kvalitetne.

“Nema uvida u neregistrovane domove. Neki se registruju kao privredna preduzeća, neki kao turistička odmarilišta ili se ne registruju, ali se, nažalost, svi redovno oglašavaju preko elektronskih medija i lifleta koje stavljaju u domove zdravlja ili šoste gde najčešće dolaze stare osobe”, rekla je Satarić.

Ona je dodala da je prilikom pretrage privatnih domova za stare na internetu izlistano samo u Beogradu oko 50 domova koji nisu registrovani, od kojih neki imaju i svoje veb strane.

Ti neregistrovani domovi su obično nešto jeftiniji – za oko 5.000 dinara ako je prosečan paket u registrovanim privatnim domovima oko 35.000, i predstavljaju logičan izbor za ljude koji nemaju para, ocenila je ona.

Kako je objasnila, sadašnji sistem kontrole sastoji se od inspekcije u nadležnom ministarstvu i kontrole zaštitnika građana kao nezavisnog mehanizma, ali inspekcija nema dovoljno ljudi pa ne može redovno da kontroliše domove, dok zaštitnik građana stiže da poseti domove na tri ili četiri godine.

Ona je ocenila da je zato potrebno ustanoviti nezavisni sistem kontrole u koji će se, pored zaštitnika građana, uključiti i stručnjaci i profesionalci iz nevladinog sektora.

Nema nasilja ali ima zanemarivanja

Istraživanje je, prema njenim rečima, pokazalo da nije bilo ozbiljnih slučajeva fizičkog nasilja u domovima za stare, ali da ima drugih vidova zlostavljanja i zanemarivanja koje korisnici obično ne prepoznaju, poput odlučivanja i raspolaganjem finansijama u njihove ime, neljubaznosti, nepoštovanja privatnosti i slično.

Istraživanje je pre svega bilo usmereno na nasilje nad ženama, a 84% korisnica domova je reklo da nisu pretrpele nasilje kada je reč o osoblju doma, dok 16% nije odgovorilo, pri čemu su pod nasiljem podrazumevale uglavnom fizičko ili verbalno nasilje.

U izveštaju Amitija i Autonomnog ženskog centra, konstatuje da se prava starijih kontinuirano krše i u porodici i u ustanovama, i navodi da je dolazak u privatni dom bio lični izbor 13%, a u državni 28% korisnika.

Kršenju prava, kako se navodi, doprinosi i nedovoljna obaveštenost osoblja i starijih osoba o pravima, kao i nedovoljno razvijeni mehanizmi zaštite i standardi.

Navodi se da upotreba video nadzora u domovima nije odgovarajuće regulisana i da ne postoje jasno definisane pisane procedure postupanja po pritužbama korisnika u većini domova.

Kvalitet usluge i uslovi neujednačeni

Uslovi smeštaja idu iz krajnosti u krajnost, od veoma dobrih do tek prihvatljivih, dok u neregistrovanim domovima uslovi nisu dostojni i korisnicima se ne garantuju prava, navodi se u izveštaju.

Tehnički uslovi su bolji u privatnim domovima koji su namenski građeni, dok je u državni domovima oprema uglavnom stara. Problem predstavlja i prensaljenost soba u koje se smešta više osoba nego što je predviđeno, posebno u državnim domovima, kao i u nekim privatnim.

S druge strane, za razliku od privatnih domova, koji su usredsređeni na negu i čuvanje, u državnim domovima je situacija znatno povoljnija jer postoje službe koje se bave aktivnostima korisnika.

Boravak u domovima karakteriše rutina u aktivnostima i jednoličnost uz atmosferu sličnu bolničkoj. Odnos izmedu starije osobe i institucije je često “odnos dugoročne zavisnosti”, a odnos osoblja prema starima je konvencionalan i bezličan.

Konstatuje se da osoblje nije dovoljno obučeno za specifična pitanja nege starih, za rad sa dementnima niti o ljudskim pravima starijih.

Autor: Maja Poznatov, preuzeto sa www.euractiv.rs