Vlada Republike Srbije
Evropa se suočava sa najvećom krizom ljudskih prava u protekle dve decenije, ocenio je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland (Thorbjorn). On je u novom sveobuhvatnom izveštaju o stanju ljudskih prava, demokratiji i vladavini prava upozorio da se u Evropi i dalje dešavaju ozbiljna kršenja ljudskih prava uključujući korupciju, trgovinu ljudima, rasizam i diskriminaciju. Ukazao je i da nezaposlenost i siromaštvo u mnogim zemljama podstiču ekstremizam i sukobe. Prema izveštaju, u 39 od 47 članica Saveta Evrope nacionalne manjine su izložene diskriminaciji, u 30 postoje problemi u vezi sa pritvorom, uključujući prenaseljenost zatvora, a u 26 je izražen problem korupcije.
Izveštaj generalnog sekretara Saveta Evrope, koji je objavljen 16. aprila, predstavlja prvu sveobuhvatna analizu stanja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u Evropi i zasniva se na nalazima nadzornih tela te panevropske organizacije.
Deo izveštaja koji se pojedinačno odnosi na zemlje nije objavljen već će rezultati biti, kao poverljivi, dostavljeni vlastima svake zemlje ponaosob, rekao je za AFP portparol generalnog sekretara SE Danijel Heltgen.
U saopštenju naslovljenom “Najveća kriza ljudskih prava u Evropi od Hladnog rata” Jagland je pozvao članice Saveta Evrope da u potpunosti primenjuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, da spreče “eroziju osnovnih prava” i preduzmu dalje reforme u skladu sa Konvencijom.
On je naveo primer krize u Ukrajini kako bi ukazao na rizik od izbijanja sličnih sukoba u drugim delovima Evrope zbog nedovoljno razvijenih demokratskih standarda i institucija. “Manjak demokratske kontrole i ravnoteže i slobode medija i nedovoljno nezavisno pravosuđe doveli su do sveprisutne korupcije i zloupotrebe vlasti”, rekao je Jagland.
Ocenio je da je potrebna “nova panevropska bezbednosna agenda” kako bi se sprečile takve zloupotrebe i kako bi se osiguralo da ljudska prava budu uključena u politike i zakone koji se odnose na bezbednost.
“Evropi je potrebna nova panevropska bezbednosna agenda koja mora uključivati zaštiti vladavine prava i demokratskih principa. Mi zajedno moramo vratiti Evropu na put jedinstva i saradnje zasnovane na zajedničkim vrednositma, standardima i zakonskim obavezama”, rekao je generalni sekretar Saveta Evrope.
Izrazivši zabrinutost zbog nasilja na istoku Ukrajine on je pozvao sve strane u toj zemlji da “spreče eskalaciju nasilja i pokrenu pregovore o budućnosti zemlje”. Ukazao je i da “međunarodni partnerti treba da pruže podršku Ukrajini u pronalaženju rešenja koje će voditi miru i stabilnosti”.
U izveštaju generalnog sekretara SE se navodi da izazovi na planu ljudskih prava u Evropi po broju i obimu izazivaju zabrinutost.
Navodi se da je u 39 članica Saveta Evrope prisutna diskriminacija nacionalnih manjina, dok u 30 članica postoje problemi sa sistemom pritvora, uključujući preopterećenost zatvora.
Korupcija je izražena u 26 zemalja, a u 23 zemlje praksa lošeg postupanja policije i drugih predstavnika zakona.
U 23 članice postoji problem diskriminacije Roma i njihove isključenosti iz društa, dok se u 20 javljaju problemi u funkcionisanju pravosuđa.
U 20 zemalja manjkava je zaštita prava migranata i tražilaca azila.
Problem trgovine ljudima izražen je u 11 članica, dok je nedovoljna sloboda izražavanja i sloboda medija problem 8 članica.
Izveštaj u kome se navodi niz preporuka kako da SE pruži brže i efikasniju podršku svojim članicama, razmotriće Komitet ministara spoljnih poslova SE 6. maja u Beču.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
pdf [3 MB]
Napiši komentar