Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je manje konkurentna od članica Evropske unije, ali i od ostalih kandidata za EU, i treba da sprovede sveobuhvatne reforme kako bi unapredila poslovnu klimu, digitalnu agendu, obrazovanje i obuke kao osnove za “pametan” rast. Pored toga, prioritet Srbije u jačanju konkurentnosti biće izgradnja institucionalnih kapaciteta, navodi se u izveštaju o evropskoj konkurentnosti za 2014. Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Najkonkurentnija članica EU je Finska, najveća evropska ekonomija Nemačka je na petom mestu a na začelju je Rumunija. U izveštaju se ukazuje na velike razlike u performansama članica EU na planu konkurentnosti, kao i na zaostajanje Unije za razvijenim zemljama.

Analitičari Foruma ocenili su da Srbija mora mnogo toga da uradi kako bi popravila stanje na nefleksibilnom tržištu rada čije su karakteristike neusklađenost između produktivnosti i plata, slabe veze poslodavca i radnika i visoka stopa nezaposlenosti mladih.

Srbija je za ukupnu konkurentnost u izveštaju “Izgradnja konkurentnije Evrope” Svetskog ekonomskog foruma dobila 3,46 poena a maksimum je 7.

Gledano po kriterijumima za ocenu, Srbija ima nešto više od 3,46 poena za inkluzivan rast, socijalnu inkluziju, održiv rast i ekološku održivost a manje od toga za tržište rada i zaposlenost, “pametan” rast, okruženje za poslovanje i kod inovacija.

Među zemljama kandidatima za EU najbolje je plasiran Island sa 5,15 poena a slede Crna Gora sa 4,07 , Turska sa 3,83 i Makedonija sa 3,62.

Finska pretekla Švedsku

Prosek na nivou 28 članica EU je 4,56 poena pri čemu najkonkurentnija Finska ima 5,70 a najmanje konkurentna Rumunija 3,64 , pokazao je izveštaj.

Finska je uzela prvo mesto na listi članica EU rangiranih po konkurentnosti Švedskoj, koja je sada druga, a mesta su zamenile i Holandija i Danska pa je Holandija sada treća a Danska četvrta. Nemačka je na petom mestu liste, Velika Britanija je sedma, Francuska 10, Španija 13. a Italija 21.

Članice EU iz susedstva pozicionirane su na donjem delu liste pa je Slovenija 16, Hrvatska 24, Bugarska 27. a Rumunija poslednja, 28.

Forum je radi poređenja rangirao i druge razvijene ekonomije i SAD su dobile ocenu 5,00 , Kanada 5,06 a Japan 5,07 , Švajcarska 5,60 a Norveška 5,48. Prosečna ocena konkurentnosti zemalja BRIK je 3,87 pri čemu najvišu ima Brazil (4,01) a najnižu Indija (3,66).

Ekonomistkinja SEF Kerolajn Galvan (Caroline) rekla je da se konkurentnost na dugi rok može ostvariti samo smanjenjem razlika među članicama EU u kreiranju okruženja za “pametan”, dinamičan, inovativan rast i otvaranje kvalitetnih radnih mesta.

EU u celini zaostaje u poređenju sa SAD i drugim razvijenim zemljama u izgradnji ekonomije koju predvodi znanje, upozoreno je u izveštaju.

Konkurentnost evropskih zemalja merena je na bazi napredovanja ka “pametnom”, inkluzivnom i održivom rastu, što su prioriteti evropske Strategije 2020.

Mereni su okruženje za poslovanje, napredak sa digitalnom agendom, inovativnost, obrazovanje, tržište rada i zaposlenost, socijalna uključenost, ekološka održivost.

Izveštaj o konkurentnosti SEF radi na dve godine i u njemu se ocenjuje napredak Evrope u poboljšanju konkurentnosti baziran na strategiji Evropa 2020. Ovo je drugi po redu izveštaj a SEF će nastaviti da ih radi do kraja decenije.

Desetogodišnju strategiju Evropa 2020 Evropska komisija je pokrenula u martu 2010. godine.

Izvor: EurActiv.rs