Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: NEOSTART (Blog o socijalnom uključivanju)

Moramo primetiti da se dosta toga promenilo kada govorimo o porodičnom nasilju. Iako je danas reakcija na porodično nasilje od strane policije, tužilaštva i sudova mnogo bolja nego ranije, i dalje ima još mnogo toga da se radi. O nasilju se sve više govori, raste broj prijavljenih slučajeva, briga o žrtvama je na višem nivou, ali to nije dovoljno.

Pored različitih programa podrške žrtvama porodičnog nasilja koji postoje kod nas, moramo primetiti da je polje rada sa samim nasilnicima dosta zanemareno. Iako su postojali neki pokušaji i potpisivani memorandumi o saradnji između određenih zdravstvenih institucija i tužilaštva, konkretnijih i stalnih programa usmerenih na nasilnike nema. Sklanjanjem žrtve iz nasilja i kažnjavanjem nasilnika ne dolazi se do trajnog rešenja. Koliko smo samo puta čuli onako među ljudima kako pričaju: „Ma ostaviće on nju na miru samo dok nađe novu žrtvu!“. Takvo stanje stvari je zaista poražavajuće. Ne samo da treba da brinemo o sadašnjim žrtvama i dobrom zakonskom regulativom delujemo preventivno da uopšte dođe do prvog čina nasilja, već treba posvetiti pažnju i tome da jedan nasilnik nema nove žrtve.

U Velikoj Britaniji postoje programi usmereni na počinioce nasilja u porodici (Domestic Violence Perpetrator Programmes – DVPP).

Ovi programi namenjeni su nasilnicima kako bi razvili pozitivne veštine i razumevanje, odnosno kako bi:

• Poboljšali odnose sa trenutnim ili bivšim parterom;
• Osigurali, koliko je to moguće, da se nasilje prema sadašnjem parteru ne ponovi;
• Razvili bezbedno i pozitivno roditeljstvo;
• Povećali svoju svest o sebi i posledicama koje njihovo nasilje nanosi njihovim partnerima i deci;
• Rešavali sukobe u intimnim odnosima na prihvatljiv način.

Programi su osmišljeni tako da se radi u grupama od 8-12 učesnika, van radnog vremena, jednom nedeljno u trajanju od dva do dva i po sata tokom šest meseci.

Rad većine grupa je baziran na diskusiji, ali većina koristi različite interaktivne vežbe kako bi se učenje stavilo u jedan realan kontekst. Postoji dosta različitih programa koji se sprovode u VB i njihovi sadržaji variraju, ali je svima zajedničko da pokriju sledeće teme:

• Šta je nasilje i zlostavljanje? Zašto sam nasilan?
• Moje nasilje je pod mojoj kontorlom i mogu odlučiti da ne budem nasilan
• Preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponašanje i ne prebacivanje krivice na druge
• Razumevanje uticaja nasilja na partnera i decu
• Prepoznavanje momenta kada postojem nasilan i kako to zaustaviti
• Učenje različiti nenasilnih metoda rešavanja konflikta
• Nenasilna reakcija na agresiju mog partnera
• Pregovaranje i slušanje – kako izgraditi poštovanje u vezi.

S obzirom da postoje različiti programi, na koji će program osoba biti upućena odlučuje sud koji ga upućuje na osnovu njegovih individualnih karakteristika. Dakle, bira se program koji će najbolje delovati na konkretnu osobu. Takođe, sve vreme voditelji programa šalju povratne informacije sudu o tome kako osoba prolazi kroz program, koje su se najznačajnije promene desile i kakav je rizik za ponovno činjenje nasilja kod te osobe nakon završenog programa.

Takođe, u okviru ovih programa uvek se paralelno radi i sa sadašnjim i bivšim partnerima koji su pretrpeli nasilje. Polazi se od toga da ako ne bi bio takav pristup gde su zastupljena i jedna i druga strana, ne bi se smanjivao rizik da osoba ponovo postane žrtva niti bi se radilo na povećanju njene sigurnosti.

(…)

Tekst “Šta sa nasilnikom posle?” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.